Тиме почиње серију састанака о састављању владе, у свјетлу најаве црногорског предсједника Мила Ђукановића да ће до 23. октобра дати мандат за састав владе, као и да ће испоштовати вољу већине у Скупштини Црне Горе.
Мандатар за састав нове владе, Здравко Кривокапић, почеће ове седмице разговоре о састављању извршне власти, а прво ће разговарати са лидерима Демократског фронта, пише Дан.
Тиме почиње серију састанака о састављању владе, у свјетлу најаве црногорског предсједника Мила Ђукановића да ће до 23. октобра дати мандат за састав владе, као и да ће испоштовати вољу већине у Скупштини Црне Горе.
Мада састанци нијесу заказани, очекује се да ће бити ове седмице и да ће Кривокапић прво разговарати са лидерима ДФ-а, јер је био носилац листе коалиције „За будућност Црне Горе”. Ту коалицију, између осталих, чине и посланици Нове српске демократије, Покрета за промјене и Демократске народне партије.
У Скупштини Црне Горе 23. септембра формирана је нова парламентарна већина састављена од три коалиционе групације чији су лидери Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић. Тог дана је Алекса Бечић, предсједник Демократске Црне Горе и лидер изборне листе „Мир је наша нација”, изабран за предсједника Скупштине Црне Горе.
Тајним гласањем за Бечића је гласало 45 посланика, односно, уз странке парламентарне већине он је добио подршку и дијела мањинских националних партија. Један пос ланик је гласао против, док је Демократска партија социјалиста (ДПС) била уздржана.
Такође, посланици нове владајуће коалиције упутили су потписан захтјев предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу да Здравку Кривокапићу да мандат за састав нове владе.
Како је рекла Дина Бајрамспахић из Института Алтернатива, добро би било остати код првобитног договора о експертској влади.
“На примјер, добро би било да предсједник владе и два потпредсједника буду политичке функције, који ће обезбјеђивати политички ауторитет за ту владу а да остале функције остану експертске, као што је иницијално и било договорено. Све друго значиће да Грађански покрет УРА не може да обезбиједи да у тој влади не побјеђују партитократске политике умјесто оне које су у интересу јавности”, рекла је Бајрамспахић за РСЕ.
То ће, како каже, коалицији „За будућност Црне Горе” бити тешко.
Бајрамспахић указује и да коалиција има обавезе према међународној заједници од које су тражили подршку, и да зато морају да узму у обзир аргументе које је међународна заједница изразила и резерве према појединим кадровима.
Подсјетимо, на основу изборног резултата три коалиције које су освојиле већину од 41 мандата од укупно 81 посланичког мјеста, 23. септембра су заузели парламентарне клупе у које су последњих три деценије биле резервисане за Демократску партију социјалиста, чији је шеф Мило Ђукановић.
Парламентарну већину чине три коалиције „За будућност Црне Горе” предвођени Здравком Кривокапићем и Демократским фронтом која је освојила 27 мјеста, коалиција „Мир је наша нација” коју предводи Алекса Бечић, предсједник Демократске Црне Горе са десет мандата, и коалиција „Црно на бијело” предвођена Грађанским покретом УРА, Дритана Абазовића, са четири посланичка мјеста.