На последњој сједници Владе Црне Горе смо имали прилику да видимо како је изгласан ребаланс буџета којим је предвиђено да се одређена средства опредијеле за министаства којих је тренутно више и наводно претходна средства су недовољна за њихов успјешан рад. О грађанима и помоћи њима није било нити једне једине ријечи.
Оваква расподјела средстава је, не можемо а да не помислимо, још један бахат вид одношења према новцу грађана у субјективне сврхе министара и министарстава.
Министар финансија Александар Дамјановић је својим предлогом о ребалансу буџета казао да технички ребаланс подразумијева да се текући буџет усклади са новом организацијом државне управе, имајући у виду да је увећан број министарстава, самим тим и остали органи у државној управи, а не предвиђа нова задужења. Ту су, наводи, и многе друге финансијске обавезе, па ресор на чијем је челу размишља и о суштинском ребалансу буџета.
„Просто, постојећи буџет треба прерасподијелити сходно новој организацији. То значи и да неће бити пробијања буџетског оквира, односно да ће само доћи до хоризонталног усклађивања, како би држава могла да функционише“, поручио је Дамјановић представљајући свој ребаланс буџета.
Кроз најављени технички ребаланс буџета за текућу годину трошак за службена путовања увећава за чак 1,4 милиона и пројектује да за њих ове године утроши 4,4 милиона, док се трошкови за гориво повећавају за пола милиона, што значи да ће се за ту намјену потрошити готово 10 милиона евра. Осим тога, увећавају се и трошкови репрезентације, јер ће мањинској влади бити потребно додатних 170.000 евра, па ће у овој години за то бити издвојено око 530.000, док се за непуних 200.000 биљежи увећање комуникационих трошкова, па ће у 2022. ће за тај трошак бити издвојено безмало 5,4 милиона.
Овај ребаланс је очигледно најмање опредијељен за оне најугроженије. Прецизније, није уопште опредијељен. Овим ребалансом буџета се не улива оптимизам да ће грађанима бити нешто боље у данима пред нама, а највише се тиме мисли на пензионере и социјално угрожене којима је у тренутном стању у земљи и цијенама које из дана у дан расту тешко да саставе крај са крајем.
Из нове Владе су, очигледно најмање мислили, или чак нису ни мислили, на грађане који једва преживљавају у последње вријеме због цијена које данима уназад само расту. Сматрају, рекло би се у владајућој већини да су приоритетнији трошкови за њихове потребе, као што су путовања, гориво и остали трошкови које министарства сносе него то да ли ће они најугроженији грађани у данима пред нама себи моћи да приуште само хлеб и оне најосновније намирнице неопходне за њихов живот.
Извјесно је да код грађана постоји одређени страх од потенцијалног враћања ДПС-а на власт гдје би они били осуђени да се задовоље само „мрвицама“ као и претходних тридесет година иако су гласали за промјене и неки другачији живот и Црну Гору. Огроман је страх, који је потпуно и оправдан да као и у вријеме ДПС-а државна каса и средства из ње иду само у руке привилегованих појединаца.
Неопходно је грађанима, то би ова Влада требало да има у виду, улити повјерење и показати им да није све исто као у вријеме ДПС-а и да је њихов приоритет заправо пораст стандарда грађана а не самостални циљеви.
Када ће и на који начин, и да ли ће уопште, доћи, остаје нам да се надамо.
BORBA