Рушење Храм Христа Спаситеља у Москви током децембра 1931. године извршено по налогу Стаљина.
За време Стаљинове владавине званични животни стил назван Реал-социјализам добио је свој израз и у уметности кроз уметничко сликарство, вајарство, музику, драму и књижевност.
Стаљинова улога у судбини Руске православне цркве је врло сложена. Константни прогони током тридесетих година скоро су довели до њеног истребљења; до 1939. године број активних парохија свео се на неколико стотина (у односу на 54.000 колико их је било 1917), многе цркве су сравњене са земљом, а на десетине хиљада свештеника, монаха и монахиња је погубљено или одведено у радне логоре. Током Другог светског рата цркви је, као патриотској организацији, дозвољено делимично обнављање: поново је успостављено на хиљаде парохија све до новог таласа репресије за време Хрушчовљеве владавине. Кад је Црквени синод признао совјетску владу и Стаљинову личност, дошло је до раскола са Руском православном црквом изван Русије.