ВУКШИЋ РЕКАО “ВИЈЕСТИМА” ДА ЋЕ О УНИШТАВАЊУ СПИСА УПОЗНАТИ ОДБОР И НАДЛЕЖНЕ ОРГАНЕ
Шеф АНБ-а: Знамо ко је палио тајна документа
Вукшић казао да постоји основана сумња да су поједини службеници Агенције својим радњама најгрубље прекршили Устав којим су загарантовани слобода и права човјека и грађанина Тврди да имају доказе да је уништен материјал о тајном, незаконитом прикупљању података
Шеф Агенције за националну безбједност (АНБ) Дејан Вукшић саопштио је Вијестима да ће о паљењу тајних докумената те службе ускоро обавијестити скупштински Одбор за безбједност и одбрану, али и друге надлежне органе – ради утврђивања одговорности.
Вршилац дужности директора Агенције потврдио је информације које су Вијести недавно објавиле – да су поједини запослени уништавали материјал те тајне службе и да је ријеч о докуметацији о незаконитом прислушкивању и праћењу…
“Након ступања на дужност в.д. директора АНБ-а, а у циљу постизања примарног циља – враћања угледа Агенције за националну безбједност који она заслужује, отпочео сам интерну контролу рада Агенције и притом у овом тренутку утврдио: Тачно је да постоје докази да је уништен дио документације који није пролазио званичну евиденцију; Тачно је да постоје докази да је уништен дио документације – списи о тајном прикупљању података без претходне одлуке донесене у складу са Законом”, саопштио је Вукшић јуче одговарајући на питања Вијести.
Он је објаснио да је у току прикупљање информација и доказа који се односе “на наведене и друге незаконитости у раду појединих службеника Агенције”:
“За које постоји основана сумња да су својим радњама најгрубље прекршили Устав Црне Горе којим су загарантована слобода и права човјека и грађанина”, рекао је Вукшић.
Рекао је да ће о свему обавијестити Скупштину и надлежне органе ради утврђивања одговорности.
“Сходно наведеном, а у смислу Закона о Агенцији за националну безбједност и Закона о парламентарном надзору у области безбједности и одбране, у најскорије вријеме, као в.д. директора Агенције за националну безбједност ћу о свим предузетим радњама и активностима, те прикупљеним информацијама и доказима обавијестити надлежно скупштинско радно тијело које врши парламентарну контролу рада Агенције, као и јавност, те надлежне органе ради утврђивања одговорности”.
ЗАКОН
Према закону, Агенција може прикупљати податке од значаја за обављање послова националне безбједности коришћењем јавно доступних извора и тражити помоћ од грађана, уз њихову изричиту сагласност.
У истом акту наводи се да су органи државне управе, органи локалне самоуправе и локалне управе и правна лица која воде регистре и збирке података – обавезни да на писани захтјев Агенције, овлашћеном службенику који се легитимише, омогуће приступ подацима непосредним увидом…
Ако податке и информације није могуће прибавити на тај начин или би прикупљање тих података изазвало несразмјерне тешкоће, директор Агенције, како пише у Закону, издаје писани налог за праћење и осматрање, уз коришћење техничких средстава за документовање.
“Налог… садржи податке о идентитету лица на које се овај налог односи, а којима Агенција располаже, врсту техничких средстава која се користе, односно начин документовања, вријеме трајања, као и основаност разлога за примјену праћења и осматрања”.
Такав налог, појашњава се, директор Агенције издаје на основу претходне одлуке предсједника Врховног суда Црне Горе, односно судије који га, у складу са законом, замјењује.
“Изузетно, у случају посебне оправданости и хитности… директор Агенције може издати налог за отпочињање примјене тог средства и методе, уколико би одлагање отпочињања примјене онемогућило постизање сврхе ради које се предлаже”.
У том случају, пише, директор Агенције дужан је да, одмах по отпочињању примјене средства, поднесе судији предлог за доношење одлуке: “Уколико предсједник Врховног суда… у року од 48 часова од отпочињања примјене средства… не одобри примјену тог средства и методе, Агенција је дужна да обустави његову примјену, а податке и документа на којима су ти подаци забиљежени – уништи”.
Наводи се да је директор дужан да записник о уништавању података и докумената достави предсједнику Врховног суда Црне Горе, односно судији који га замјењује.
Вршилац дужности директора Агенције за националну безбједност Дејан Вукшић, од именовања на ту функцију смијенио је више начелника сектора у тој агенцији Луку Булатовића, Данила Грозданића, Мирка Миловића, Милоша Вујисића, Снежану Зарубицу, Сандру Самарџић, Дејана Томовића, Бојана Вукчевића, Илију Живановића…
“У наредном периоду очекује се да ће бити смијењени и остали начелници”, казао је извор “Вијести” прије неколико дана.
Професионалци помажу да откријемо незаконитости
Вршилац дужности директора Агенције за националну безбједност, рекао је да се захваљује свим службеницима који су у том случају поступили професионално.
“Овим путем се захваљујем свим професионалним службеницима АНБ-а без којих би било немогуће доћи до тражених података и који и у овом тренутку помажу у разоткривању наведених и других незаконитости”, казао је Вукшић Вијестима.
Парламентарни надзор…
Парламентарни надзор над радом органа и институција у области безбједности и одбране, обавља Скупштина Црне Горе непосредно и преко Одбора за безбједност и одбрану.
Према закону, Одбор врши парламентарни надзор над радом Министарства одбране, Војске Црне Горе, Агенције за националну безбједност, Управе полиције, Министарства унутрашњих послова и јавне управе и других органа и институција које се баве пословима безбједности и одбране.
“Одбор може покренути одређена питања и вршити парламентарни надзор на предлог Скупштине, предсједника или чланова Одбора, других органа или институција. Органи и институције… дужни су да, на захтјев Одбора или његовог члана, доставе податке и информације из дјелокруга Одбора, осим оне које, у складу са посебним законом, не могу дати… У вршењу парламентарног надзора, Одбор разматра поступање органа и институција… у примјени законом прописаних овлашћења са аспекта поштовања Уставом загарантованих слобода и права човјека и грађанина”, пише у Закону о парламентарном надзору у области безбједности и одбране.
Парламентарни надзор обухвата и консултативно саслушање, контролно саслушање и парламентарну истрагу.