Минимална цијена рада од следеће године биће 230 динара по сату, а минимална зарада 40.020 динара, одлучено је на седници Социјално-економског савета. Синдикалци и послодавци нису постигли договор, па је одлука поново била на Влади. Синдикати незадовољни указују – недостаје још 10.000 динара до минималне потрошачке корпе. Министар финансија Србије Синиша Мали каже за РТС да је реч о највећем до сада повећању минималне зараде која, истиче, није социјална већ економска категорија. Повећање је, додаје, на терет државе, како би се сачувала радна места. Чека нас тешка зима и тешка година – уколико се ситуација погорша, реаговаћемо, рекао је Мали.
Министар финансија Србије Синиша Мали је, рекао да је увек тешко направити баланс између интереса послодаваца и синдиката, те да је држава на себе преузела укупан трошак повећања минималне зараде са 35.000 на 40.020 динара.
Проценат повећања је 14,3 одсто, а министар истиче да је реч о процентуално највећем повећању икада.
„Године 2012. минимална зарада је била 15.700 динара, са овим повећањем први пут прелазимо 40.000 динара. То је два и по пута веће повећање за период од само 10 година“, рекао је Мали.
Напомиње да је повећање донело укупан трошак за привреду, укључујући и државу, 41 милијарду динара, а да би послодавце то коштало 350 милиона евра.
„Имали смо послодавце који су рекли у условима кризе ми немамо простор да повећамо и плате, онда смо ми као држава рекли – ми ћемо да преузмемо целокупан терет. Ни на који начин не желимо да доведемо послодавце да кажу – због повећања минималне зараде, ми ћемо да отпуштамо људе“, рекао је Мали.
Додао је да се од 1. јануара 2023. године повећава неопорезиви део дохотка са 19.300 динара на 21.712 динара, као и да се за 1 посто умањују доприноси за ПИО фонд на терет послодавца.
„На такав начин у потпуности преузимамо терет на себе, односно олакшавамо послодавцима“, рекао је Мали.
Код овог питања, додаје, важна су два фактора.
„С једне стране, хоћемо да повећамо и очувамо животни стандард грађана Србије, то је део пакета, јер нас од 1. јануара чека повећање плата у јавном сектору од 12,5 одсто. Такође, идемо са огромним повећањем пензија – од 1. новембра ће бити увећане пензије за 9 посто, од 1. јануара додатних 12,2 посто повећања, укупно 20,2 посто повећања пензија“, рекао је Мали.
С друге стране је, додаје, то што сваки шок на страни послодавца може да изазове отпуштања и повећање броја незапослених. Напоменуо је да је, према последњим подацима, стопа незапослености у Србији 8,9 одсто и да је реч о, како каже, историјски најнижој стопи.
На примедбе синдиката да минималној заради недостаје још 10.000 динара да би могла да парира потрошачкој корпи, министар одговара да су то различите ствари, те да је минимална зарада економска а не социјална категорија.
„Минимална зарада је ту да обезбеди да уколико послодавац уђе у пословне проблеме, да има обавезу до максималног рока од шест месеци да својим запосленима исплаћује минималну зараду“, рекао је Мали.
Подсетио је на мере које држава предузима у временима кризе.
„И даље имамо контролисану цену основних животних намирница, горива, и даље имамо најјефтинију цену струје у Европи, осим Грузије, ако се не варам. На различите начине штитимо стандард и интересе грађана“, рекао је Мали и додао да је повећање минималне зараде веће од инфлације.
Минимална цена рада, објашњава, зависи од фактора као што су раст БДП-а, степен инфлације, број запослених…
„Циљ је да повећамо минималну зараду, тиме повећавамо и просечне плате“, рекао је Мали и додао да је крајњи циљ да следеће године просечна зарада буде 710 евра и да се иде ка остваривању плана да 2025. просечна зарада буде 1.000 евра.
За даљи разговор са синдикатима је, каже, отворен.
„Чека нас тешка зима, тешка наредна година, само ако смо јединствени можемо све ово да пребродимо. Уколико се ситуација погорша, да, реаговаћемо“, рекао је Мали.
Извор: РТС