Начин на који је Влада Црне Горе објавила нове мјере за борбу против ширења вируса корона, а које се односе на ограничавање кретања грађана Црне Горе, није примјерен озбиљности ситуације у којој се налазимо.
Свједоци смо да су најновије, прилично ригорозне мјере, умјесто на конференцији за медије објављене на друштвеној мрежи. Умјесто да предсједник Владе или макар први човјек Националног координационог тијела за борбу против заразних болести изађу и јавно саопште грађанима оно што је неопходно, Влада је исто урадила, ни мање ни више, него преко Твитера.
Истовремено, до јавности је стигла и информација да се у изолацији налази чак 237 здравствених радника. Не желећи ни у којем тренутку да отежавамо ситуацију, морамо поставити питање да ли су наши љекари и медицинске сестре имали сву опрему која је неопходна за рад у овим тешким условима и да ли су надлежни органи учинили све да им исту обезбиједе?
Ово је потребно нагласити зато што је Национално координационо тијело послало захтјев НАТО механизму у којем је тражена помоћ у виду заштитне опреме, маски, рукавица, респиратора, па чак и постељине, пешкира и сапуна. То говори да наш систем није спремно дочекао опасност о којој се говори мјесецима уназад, те да немамо чак ни основна хигијенска средства. Истоврмено, челници Владе су не трепнувши одбили помоћ Србије у виду пет респиратора, доводећи тако у питање животе наших грађана.
Социјалистичка народна партија указује да су неке институције у овим ванредним временима дале себи за право и да издвајају десетине хиљаде еура за одржавање возног парка! У том смислу, интенција управе Главног града да издвоји 119.000 еура за одржавање возила, што је чак 23.000 еура више у односу на 2019. годину, није прикладна ситуацији у којој се налазимо.
Дакле, у овим изазовним тренуцима, када наши здравствени радници и грађани имају тешкоће да набаве основну заштитну опрему, неке институције доносе одлуке које су у супротности са оним што представници власти константно изјављују – да чине све што је могуће да одговоре на кризу.
СНП ЦГ позива надлежне институције да покажу потребну озбиљност у поступању и да учине све да здравље здравствених радника и грађана буде на првом мјесту. Сви сегменти друштва морају показати повећану дозу одговорности, а све друго може се ријешити када прођу околности које су уздрмале наше друштво из коријена.