Специјално државно тужилаштво формирало је предмет и у току је извиђај поводом навода првог човјека Агенције за националну безбједност (АНБ) Дејана Вукшића да су поједини припадници те службе незаконито прислушкивали и пратили грађане, а о потом уништили документацију о томе.
“Обавјештавам Вас да је Специјално државно тужилаштво формирало предмет и поступак извиђаја је у току, а више информација и података није могуће саопштити ради заштите интереса поступка”, саопштила је специјална тужитељка Сања Јовићевић.
На челу тог тужилаштва је главни специјални тужилац Миливоје Катнић. Вршилац дужности и кандидат за директора АНБ потврдио је недавно спекулације о спаљивању материјала који се односе на прикупљање података о грађанима, без одлуке суда.
“Тачно је да постоје докази да је уништен дио документације који није пролазио званичну евиденцију; тачно је да постоје докази да је уништен дио документације – списи о тајном прикупљању података без претходне одлуке донесене у складу са Законом”, саопштио је Вукшић прије неколико дана.
Тада је рекао да је прикупљају информације и доказе који се односе и на друге незаконитости у раду појединих службеника Агенције.
“За које постоји основана сумња да су својим радњама најгрубље прекршили Устав Црне Горе којим су загарантована слобода и права човјека и грађанина”, рекао је Вукшић.
Рекао је да ће о свему обавијестити Скупштину и надлежне органе ради утврђивања одговорности.
“Сходно наведеном, а у смислу Закона о Агенцији за националну безбједност и Закона о парламентарном надзору у области безбједности и одбране, у најскорије вријеме, као в. д. директора Агенције за националну безбједност ћу о свим предузетим радњама и активностима, те прикупљеним информацијама и доказима обавијестити надлежно скупштинско радно тијело које врши парламентарну контролу рада Агенције, као и јавност, те надлежне органе ради утврђивања одговорности”.
Он је накнадно саопштио да постоје индиције да се одређени број легитимација те тајне службе налази код особа које нису њени запослени, због чега планирају израду нових исправа, али и одузимање оружја АНБ-а од стране лица која за то немају упориште у закону.
Вукшић је најавио и да ће, након скупштинског Одбора за безбједност и одбрану, и јавност упознати са именима оних који су незаконито праћени и прислушкивани.
Саговорници из невладиног сектора саопштили су недавно да очекују да надлежно државно тужилаштво, по службеној дужности и без ичије формалне пријаве формира предмет и отвори истрагу у том случају. Према закону, Агенција може прикупљати податке од значаја за обављање послова националне безбједности коришћењем јавно доступних извора и тражити помоћ од грађана, уз њихову изричиту сагласност.
У истом акту наводи се да су органи државне управе, органи локалне самоуправе и локалне управе и правна лица која воде регистре и збирке података – обавезни да на писани захтјев Агенције, овлашћеном службенику који се легитимише, омогуће приступ подацима непосредним увидом…
Ако податке и информације није могуће прибавити на тај начин или би прикупљање тих података изазвало несразмјерне тешкоће, директор Агенције, како пише у Закону, издаје писани налог за праћење и осматрање, уз коришћење техничких средстава за документовање.
“Налог… садржи податке о идентитету лица на које се овај налог односи, а којима Агенција располаже, врсту техничких средстава која се користе, односно начин документовања, вријеме трајања, као и основаност разлога за примјену праћења и осматрања”.
Такав налог, појашњава се, директор Агенције издаје на основу претходне одлуке предсједника Врховног суда Црне Горе, односно судије који га, у складу са законом, замјењује.
“Изузетно, у случају посебне оправданости и хитности… директор Агенције може издати налог за отпочињање примјене тог средства и методе, уколико би одлагање отпочињања примјене онемогућило постизање сврхе ради које се предлаже”.
У том случају, пише, директор Агенције дужан је да одмах по отпочињању примјене средства, поднесе судији предлог за доношење одлуке: “Уколико предсједник Врховног суда… у року од 48 часова од отпочињања примјене средства… не одобри примјену тог средства и методе, Агенција је дужна да обустави његову примјену, а податке и документа на којима су ти подаци забиљежени – уништи”.
Наводи се да је директор дужан да записник о уништавању података и докумената достави предсједнику Врховног суда Црне Горе, односно судији који га замјењује.
ЕУ: Очекујемо брзе институционалне одговоре
Из Делегације Европске уније у Подгорици, одговорили су да очекују брзе институционалне одговоре о наводима о незаконитим мјерама надзора.
“Очекујемо да сви наводи о незаконитим мјерама надзора добију брзе, кредибилне, независне, транспарентне и ефикасне институционалне одговоре од стране надлежних органа”, одговорено је из Делегације ЕУ.
Чека се већина за сједницу Одбора
Сједница скупштинског Одбора за одбрану и безбједност, који врши парламентарни надзор над радом АНБ, још није заказана јер парламентарна већина нема кворум за одлучивање – пошто је члан тог тијела Филип Аџић (ГП УРА) поднио оставку а његов насљедник још није изабран.
Административни одбор је крајем прошле седнице предложио Милоша Конатара (ГП УРА) на то мјесто, али то треба да потврде посланици на пленарној сједници, речено је.