ДЕФИНИСАН ОДНОС ИЗМЕЂУ ИЗВРШНЕ И ЗАКОНОДАВНЕ ВЛАСТИ, БРОЈ РЕСОРА, РОДНА РАВНОПРАВНОСТ…
Због недостатка закона о Влади често се дешавало да се министри и премијер не одазивају позивима Скупштине, не одговарају на питања, не достављају тражене информације и игноришу закључке парламента
Предсједник и чланови Владе биће дужни да, на позив Скупштине, присуствују контролним саслушањима и да на захтјев посланика доставе материјале, документа и податке, обавјештења и објашњења.
То је предвиђено радном верзијом закона о Влади, у коју Вијести имају увид. Тиме би Црна Гора након 120 година добила Закон о Влади, саопштено је недавно из Министарства јавне управе (МЈУ).
Из МЈУ су Вијестима казали да Радно тијело припрема Нацрт закона о Влади.
Због недостатка закона о Влади често се дешавало да се министри и премијер не одазивају позивима Скупштине, не одговарају на питања, не достављају тражене информације и игноришу закључке парламента. То је било видљиво током мандата Здравка Кривокапића, док су се углавном опозициони посланици раније жалили да им из влада ДПС-а нису достављали све тражене информације или су то чинили са великим кашњењем,
Радна група за припрему закона о Влади формирано је у јуну, а координаторка је Енеса Хасанагић Катана из Министарства јавне управе. Чланови су Александра Масоничић из Министарства јавне управе, Ана Раичевић из Министарства финансија, генерални секретар Владе Борис Марић, савјетник премијера Сергеј Секуловић, савјетник предсједника државе Борис Бастијанчић, Влатко Шћепановић из Скупштине, Бранислав Радуловић као представник академске заједнице, адвокати Милош Вукчевић и Ангјелл Гочај, дипломирани правник Дарко Булатовић, као и Милена Мук из невладиног сектора.
Задатак радног тијела је да до 15. октобра Влади достави Предлог закона о Влади. Премијер је у емисији Начисто израду закона поменуо као нешто на чему његов кабинет увелико ради, иако је изабран прије два мјесеца,.
Како је раније саопштено из Кабинета потпредсједника Владе за политички систем и унутрашњу политику, осим што ће се прецизно уредити овлашћења и надлежности Владе, овим законом ће бити дефинисан однос између Скупштине и Владе, као и однос у погледу надлежности и овлашћења између Владе и предсједника Црне Горе.
Однос са Скупштином био је један од разлога губитка повјерења Влади Здравка Кривокапића, који је одбијао да се одазове контролним саслушањима, а игнорисао је и закључке парламента о смјени три министра.
Радном верзијом закона о Влади предвиђено је и да влада у техничком мандату може да обавља техничке послове из своје надлежности, а који се односе на “извршавање редовних законом утврђених финансијских и других обавеза који не стварају нове финансијске обавезе, без сагласности Скупштине”.
”Влада којој је престао мандат не може вршити постављења, давати сагласности на постављења, осим ако се она спроводе у складу са редовном процедуром и започетим поступцима. Влада којој је престао мандат може одређивати вршиоце дужности”, пише у радној верзији.
Због недостатка закона о влади, бивша влада Душка Марковића је након избора 30. августа до 4. децембра када је изабран кабинет Кривокапића, радила као да је у пуном мандату – доносила је важне одлуке, као и рјешења о именовањима и запошљавањима значајног броја службеника.
Члан 32 радне верзије закона предвиђено је да влада ради и одлучује ако сједници присуствује више од половине чланова.
”Влада одлуке доноси већином гласова свих чланова Владе”, наведено је.
У радној верзији пише да је мандатар за састав Владе приликом утврђивања предлога за састав Владе дужан водити рачуна о родној равноправности и заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница.
У актуелној Влади је 21 члан, са премијером Дритан Абазовићем, од чега четири жене.
Према предложеним рјешењима, Влада може, на предлог предсједника Владе, у хитним случајевима, на телефонској сједници одлучити о појединим питањима, на основу прибављених сагласности већине чланова Владе.
Прецизирано је да се, осим у случају ратног или ванредног стања или објективне немогућности да се одржи сједница, на телефонској сједници не може одлучивати о предлогу владе о скраћењу мандата Скупштини, расписивање државног референдума, питања повјерења влади, предлогу за распуштању Скупштине, подношењу оставке владе, подношењу предлога за промјену Устава, утврђивању предлога закона о буџету и завршном рачуну буџета, предлогу закона за чије је усвајање у Скупштини предвиђена квалификовна већина и одлукама о именовању, постављењу и разрјешењу.
”Сједнице Владе су отворене за јавност, изузев расправе о тачкама дневног реда које су означене степеном тајности у складу са законом”, пише у радној верзији закона о Влади.
Закон о Влади имају све државе бивше Југославије.
Према анализи Истраживачког центра Скупштине из децембра 2020. године, законе којима је регулисано функционисање влада имају Босна и Херцеговина, Хрватска, Сјеверна Македонија, Словенија и Србија.
У БиХ закони о влади постоје на нивоу ентитета, те је тако ова област у Федерацији БиХ уређена Законом о Влади Федерације БиХ, а у Републици Српској Законом о Влади Републике Српске.
”У свим анализираним законима предвиђено је функционисање генералног секретаријата, на челу са генералним секретаром владе, или стручне службе владе, који пружају стручну, логистичку и другу помоћ при функционисању владе. У Републици Српској су законом утврђени и колегијум предсједника владе, као и стручне службе, радна тијела и савјети. У Хрватској се оснивају ужи кабинет, савјети, радна тијела и комисије, док могу бити именовани и посебни савјетници, као и канцеларије, агенције, дирекције и друге стручне службе”, наведено је у анализи.
У Сјеверној Македонији се, како се додаје, у те сврхе оснивају одбори, комисије и стручни савјети, у Словенији службе и стратешки савјети, док је законом утврђена и функција државног секретара.
И у Србији се оснивају разна стручна и савјетодавна тијела у оквиру владе, као што су савјети (за економски развој, државне органе и јавне службе, као и други савјети), те стална и повремена радна тијела.
Одредбама којима се дефинише мандат владе у свим државама утврђују се почетак и престанак мандата владе, као и са тим повезана питања.
У Анализи се као изузетак помиње примјер Сјеверне Македоније, чији Закон о Влади предвиђа успостављање прелазне владе која се именује 100 дана прије одржавања парламентарних избора, са посебним одредбама које се тичу права и обавеза предсједника прелазне Владе, министра унутрашњих послова, министра рада и социјалне политике, као и пет додатних замјеника министара у прелазној влади чији мандат истиче даном објављивања званичних резултата парламентарних избора.
”Свим анализираним законима о влади уређен је и њихов начин рада, односно начин одржавања сједница, односно процес доношења одлука. Овим одредбама уређују се питања попут начина сазивања сједница, кворума потребног за одлучивање, као и процедура за доношење одлука владе”, пише у Анализи истраживачког центра Скупштине Црне Горе.
Неки од анализираних закона такође садрже одредбе којима се утврђује јавност рада владе, као и изузеци у случају којих се приступ јавности раду владе може ограничити, затим одредбе којима се уређује однос владе првенствено са парламентом и предсједником државе, као и питања имунитета предсједника и чланова владе, и функционисање владе у случају ратног или ванредног стања.
Предвиђено 14 министарстава
Чланом 25 радне верзије закона о Влади предвиђено је да Влада има 14 министарстава: правде и људских права; одбране; унутрашњих послова; финансија; вањских послова; јавне управе; просвјете и науке; економије; здравља; пољопривреде и руралног развоја; рада и социјалног старања; просторног планирања и екологије; културе и медија; спорта и младих.
Садашња Влада има 18 министарстава, односно четири више од предвиђених у радној верзији закона – европских послова; науке и технолошког развоја; капиталних инвестиција; људских и мањинских права.
”Влада може имати највише два министра без портфеља”, пише у радној верзији.
Актуелна Влада има два министра без портфеља.