Уколико би могли да гласају за останак Црне Горе у НАТО, 30 одсто грађана би подржало ту одлуку, док би 50 одсто популације гласало за излазак земље из Алијансе, показао је извјештај НАТО-а за 2020. годину
Уколико би могли да гласају за останак Црне Горе у НАТО, 30 одсто грађана би подржало ту одлуку, док би 50 одсто популације гласало за излазак земље из Алијансе, показао је извјештај НАТО-а за 2020. годину, пише Побједа.
У извјештају, који је јуче представио генерални секретар Јенс Столтенберг, наводи се да је на нивоу земаља чланица подршка НАТО-у и даље висока.
“Као и 2019. године, већина грађана би на референдуму гласала за то да њихова земља остане члан НАТО-а (62 одсто, у поређењу са 64 одсто 2019), а само 11 одсто изјавило је да би гласало за излазак своје земље из Алијансе”, наводи се у извјештају.
На питање „Када бисте могли да гласате за или против чланства своје земље у НАТО-у“, 50 одсто грађана Црне Горе каже да би гласало за излазак из НАТО-а, 30 одсто за останак у Алијанси, док је 20 одсто њих неопредијељено.
У извјештају пише и да већина савезничких грађана (58%) и даље доживљава чланство у НАТО-у као шансу за смањење вјероватноће напада стране државе, а само 16% се не слаже са том изјавом.
Кад је у питању Црна Гора, 22 одсто грађана се слаже са изјавом, док је 45 одсто против. Остали немају став.
Црна Гора је, према објављеном документу, у 2020. години потрошила на одбрану 73 милиона еура, што је 1,72 одсто црногорског бруто друштвеног производа или 113 долара по глави становника.
У поређењу са 2019. годином, то представља раст од седам милиона еура издвајања више, када је Црна Гора за одбрану издвојила 66 милиона.
Циљ Црне Горе је, према ранијим најавама Министарства одбране, да до 2024. године достигне издвајања од два одсто БДП-а за одбрану, што је и захтјев Алијансе.
Највише новца Црна Гора је издвојила за личне расходе, чак 65,28 одсто трошкова, док је за опрему потрошено 20,86 одсто.
За инфраструктуру је издвојено 1,67 одсто, док је за остале трошкове, у које спадају операције и непредвиђени трошкови, издвојено 12,29 одсто.
Од сусједа највише је издвојила Хрватска 986 милиона долара (око 830 милиона еура), Словенија 584 милиона долара (око 491 милион еура), Албанија 210 милиона долара (око 176 милиона еура).
Највише новца, очекивано, издвојиле су САД, чак 784 милиона долара.
Нјемачка је издвојила око 470 милиона еура (560 милиона долара). Предњачи и Велика Британија са издвојених око 490 милиона еура (590 милиона долара).
Кад је у питању број војних лица, Црна Гора према овом документу има 1900 војника, док најмање има Луксембург, 900. Исланд, иако чланица Алијансе, нема ниједног војника.
Најбројнији су Американци којих има 1.386.000, док од земаља ширег региона предњачи Хрватска са 15.200 војника. Словенија има 7.000 војних лица, а Албанија 6.700, док војску Сјеверне Македоније чини 6.100 војних лица.
У годишњем извјештају НАТО-а наглашава се да је Мисија КФОР и у прошлој години наставила да доприноси одржавању сигурног и безбједног окружења и слободе кретања за све заједнице на Косову, као што налаже Резолуција Савјета безбједности Уједињених нација 1244