Пише: Јован Синановић
Почетак промјена у Црној Гори започео је 27.12.2019. године у Скупштини Црне Горе, током расправе око срамног закона о (не)слободи вјероисповјести.
Када су се посланици ДФ-а легитимним путем борили да не дође до усвајања тог закона, након чега су били похапшени сви до једног из народне Скупштине у раним јутарњим сатима, а закон је ипак усвојен. У међувремену тог дана храбра група људи је блокирала магистрални пут Беране-Рибаревине како би скренули пажњу обнарођеном режиму да је то погрешан начин и пут којим је тада корачао диктаторски режим.
Ту ноћ након Берана читава Црна Гора је била блокирана од стране оних којима је било доста муке и неправде предходних 30 година. Потом су из истог града покренуте протесне шетње, које су затим израсле у величанствене литије у којима је учествовало преко 250 000 хиљада људи широм Црне Горе.
Корачали смо у тим прелијепим литијама молећи се за нашу мајку Српску православну цркву, за наше потомство, част и образ Црне Горе, који су у тим данима били угрожени од стране аутократског режима Мила Ђукановића. Ходали смо тако осам мјесеци по киши, снијегу, сунцу, пјешачећи километрима између градова зарад одбране наше Српске православне цркве.
Затим се десио 30.август 2020. године и побједа незадовољног и угњетаваног народа на изборима који су се одржали тог дана. Добили смо Владу која не представља изборну вољу грађана који су учествовали на поменутим изборима.
И ево нас, годину дана после, иста ова „наша“ Влада није учињела ни 1 посто од обећања и заклетве које су дали приликом ступања на дужност. Напротив на данашњи дан, народ је много разочаран и осјећа се изневјерен, преварен и изигран од стране оних који воде ову Владу, а за које су мислили да ће бити много бољи и праведнији.
Како данас обељежити годишњицу побједе над криминалним режимом Дпс-а?
Јели коме до славља?
Више данас славе они који су били поражени тог дана, јер су унапређени и награђени од стране људи који воде ову Владу. Нико од бивших функционера власт није одговарао, а велики је број непочинстава које су нам приређивали предходних година. Влада није испунила главна очекивања народа из којег црпи повјерење, а то је потписивање темељног уговора са СПЦ, бирачки списак и даље није сређен, закон о поријеклу имовине као и закон о лустрацији нијесу донешени. Политика према Србији и Русији још је гора него за вријеме Дпс-а, специјални и даље забавља јавност Црне Горе, а као шлаг на торти ова Влада не жели да спроведе законску обавезу организовања пописа ове године.
Дакле онај народ који је мислио да је добио изборе 30. августа прошле године и даље је изложен неправди и прогону од стране власти.
Само што сад више боли и остаје горак укус јер неправда долази од стране оних за које смо мислили да су наши.