HAŠIM Tači nije imao stvarnu moć, realni uticaj i konkretnu kontrolu nad OVK 1998. i 1999. godine kada su počinjeni zločini. Stvarni vođa OVK tada je bio Adem Demaći i on je bio najmoćniji čovjek u OVK, kojeg su svi slušali. Ovo je glavna teza odbrane komandanta OVK i bivšeg prištinskog premijera i predsjednika Hašima Tačija, koju je na današnjem suđenju pred Specijalnim sudom Kosova u Hagu iznio njegov branilac Greg Kiho.
Na suđenju Tačiju, Kadriju Veseliju, Redžepu Selimiju i Jakupu Krasnićiju za ratne i zločine protiv čovječnosti počinjene na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine danas odbrana iznosi uvodna izlaganja. Oni će ukazati na suštinu odbrane, koju će kasnije tokom procesa detaljno razrađivati.
Koliko se za sada ističe iz izlaganja Tačijevog branioca Kihoa glavne tvrdnje za izbjegavanje Tačijeve odgovornosti su da on nije imao kontrolu nad komandantima operativnih zona na KiM, koji su tamo sve sami odlučivali, da nije mogao da utiče da se zločini ne dese i da su se ti zločini dešavali zbog osvete prema srpskim snagama.
Branilac Kiho kazao je da Tačija, koji je tada imao 30 godina, ne treba miješati sa čovjekom koji je kasnije postao premijer i da je OVK posle dve srpske ofanzive u ljeto 1998. i u proljeće 1999. godine bila potpuno uništena i raskomadana, pa i njena komandna struktura. Ljudi su napuštali OVK i odlazili u inostranstvo.
– Tači je sa Kosova otišao u novembru 1998. u zapadnu Evropu, a vrato se u martu 1999. godine poslije ubistva Adema Jašarija. On nije imao motiv da učestvuje u krivičnim djelima, jer je kao jedan od političkih vođa OVK znao da njihov uspjeh isključivo zavisi od podrške SAD. To je značilo da nema vojnih akcija izvan Kosova, da nema prihvatanja podrške islamističkih zemalja i da nema finansiranja od trgovine drogom – kazao je Kiho. – Tači je imao razloga da se ne angažuje u udruženom zločinačkom poduhvatu, na koji ukazuje tužilaštvo, kako ne bi izgubio podršku Amerikanaca. On ne spori zločine, koji su se dogodili, ali tvrdi da oni nisu bili sistematski i politički naloženi, već su bili lokalni, kao reakcija na napade srpskih snaga.
Kiho je rekao i da su poslije rata zločini bili lokalni, inspirisani osvetom. Citirao je i sada već bivšeg crnogorskog predsjednika Mila Đukanovića, koji je rekao da su patnje koje su Srbi i Crnogorci prošli na KiM rezultat zverstava, koje su počinile vojne i policijske snage i naredili neki, a onda pobjegli na sigurno, ostavljajući narod da primi osvetu.
Kiho je tvrdio i da Tači, koji je na pregovorima u Rambujeu bio vođa Albanske delegacije, tad nije imao stvarnu moć.
– On je tada živio u Švajcarskoj i nije imao kontrolu nad OVK na Kosovu. Komandant OVK tada je bio Azem Sulja i takav je došao u Rambuje, a onda su ga lokalni komandanti smijenili, pa više nije bio komandant kada je otišao iz Rambujea. Za komandanta su postavili Sulejmana Saljimija. Tači nije imao stvarnu kontrolu nad OVK i njihovim zonama na KiM. On nije mogao da spriječi zločine ili da kazni one koji su ih počinili. Moć je bila u rukama komandanata operativnih zona, koji su imali kontrolu nad svim zatvorima u svojim oblastima. A najmoćniji čovjek u OVK tada je bio Adem Demaći, kojeg tužilaštvo nijednom nije ni spomenulo. On je bio poštovan vođa, vrhovna vlast, koji je iznosio političke stavove i ciljeve OVK.
Kiho je naveo da je Tači išao kod Demaćija u Sloveniju, gdje je živio da traži podršku da potpiše sporazum u Rambujeu, a Demaći je to odbio, jer se u njemu nije pominjalo nezavisno Kosovo, za šta se OVK borila.
– Demaćija je zbog toga zvala i Madlen Olbrajt, državni sekretar SAD. Ona je posle napala Tačija i rekla mu da je mislila da je on vođa. Rekla je da ako Albanci potpišu sporazum, a Srbi odbiju, onda će NATO bombardovati Srbiju. Posle je ispričala da ga je iskritikovala i da joj je tada Tači izgledao kao neki školarac – kazao je advokat Kiho. – Ona nije shvatala koliki je bio pritisak na Tačija da ne potpiše sporazum u kojem se navodi autonomija Kosova. Komandant Remi je prijetio da će ako potpiše, njegov avion biti srušen raketom. Kristofer Hil je u svojoj knjizi naveo da mu je Tači rekao da će ga ako potpiše ubiti kad ode kući. Tači to nije mogao da potpiše bez odobrenja komandanata zona, pa se sastao sa njima, objasnio im šta je u pitanju i onda se komandanti više nisu protivili, jer su se plašili da će izgubiti podršku međunarodne zajednice.
Branilac je kazao da je u OVK Tači bio na čelu političke direkcije i da je njegova uloga bila da kontaktira sa stranim diplomatama, sa medijima i organizacija dopremanja oružja iz Albanije na Kosovo.
– Poslije rata Tači je bio na čelu privremene Vlade, ali nije imao stvarnu vlast već UNMIK i UNMIK je imao moć da istražuje krivična djela. Tači je sarađivao sa njima i predstavljao se kao ozbiljan i pouzdan partner – naveo je branilac. – On je radio na razoružavanju OVK i njegovom transformisanju u zaštitne snage Kosova. Tačiju nisu koristili nasilje i zločini, jer bi to bilo loše viđeno u inostranstvu. On je zagovarao otvoreno demokratsko Kosovo, u kojem će vladati tolerancija i pozivao je Srbe da se vrate. Mnogi ljudi su tada nosili uniforme i oznake OVK, ali to ne znači da su i pripadali OVK. Zločini koji su se tada desili su bili lokalni i zbog osvete.
Branilac je ovo sve izložio, ali nije naveo da su žrtve bili srpski, romski i albanski civili, prema kojima nije bilo nikakvog razloga za osvetu.