Они који су, покушавајући да „улове фотеље“, ловили „четнике“, „великосрбе“, „великорусе“, вјернике и кога све не… затражили су да се прекине са „ловом на вјештице“. Тако они зову – утемељену критику.
Недуго након што се, личним примјером и присуством „патриотском“ скупу у Подгорици, наругао НКТ-у и мјерама донесеним зарад сузбијања короне у Црној Гори, министар културе Александар Богдановић дигао је свој „моћни“ глас због – аналитичара Ранка Ђоновића и новинарке РТЦГ Душке Пејовић.
Подсјетимо, коментаре Ранка Ђоновића, испуњене увредама и отвореном мржњом према Србима и СПЦ, режимски медији преносили су у континуитету.
Говорио је да се Црква не би устручавала да „узме оружје у руке“, али и пријетио да се „СПЦ ближи крај“. Трећину грађана Црне Горе називао је ретроградним, клеронационалистима, издајницима, „коровом који се његује од 1918.“, а њихове политичке представнике „биједном репликом зла из неког од паклених кругова“…
Новинарка Душка Пејовић свакако није била тако „многоглагољива“ попут „старог аса“ Ђоновића. Ипак, шовинистичким коментарима, упадицама и неукусним настојањима да, фалсификатима и замјеном теза, у разговору са др Дританом Абазовићем докаже приврженост одлазећем режиму, подсјетила је на омиљеног „дворског“ новинара Дарка Шуковића, добровољног „дисидента“ са „јавног“ сервиса.
И, реаговао је министар Богдановић. Истина, не да би критиковао поменути „тандем“, већ да би их – заштитио од критике. Тужна игра отужног „краља Илира“.
Министарство културе је затражило од надлежних институције да реагују против јавних манифеста мржње усмјерених против црногорских новинара и медија! Исто министарство које је „преспавало“ хапшење, малтретирање и пребијање уредника ИН4С-а, Гојка Раичевића, као и покретање лажних оптужби против њега. Оптужби, које је тужилац глатко одбио. Министарство, које је подржало рушење манастирског конака код Улциња, тужило Вада Георгијева због извођења пјесме – „Тамо далеко“ у Херцег Новом…
Е, то министарство се љути због „гушења слободне ријечи“. „Досљедно“, нема шта.
Као да су преспавали три деценије -а с обзиром на учинке на пољу културе боље би било и да су спавали- оцијенили су да су „гушење слободе говора, пријетње гашењем медија, позивање на затварање новинара дио неке нове реалности у Црној Гори“.
Ипак, свима који вјерују својим чулима и здравом разуму јасно је да су све наведене ставке – константе дискриминаторских политика одлазећег режима, чији је „пион“ и „момак за све“ био и министар Богдановић. Као и да су РТЦГ, па и Ђоновић и Пејовић, били дио система који је производио лаж и неправду, крајње лицемјерно се издавајући за демократски, грађански, антифашистички…
„Ако неко мисли да ће сијање страха и утјеривање једноумља проћи – вара се. Црна Гора, окренута толеранцији, афирмацији различитости и слободне мисли, на то неће ћутати, неовисно од тога била она у опозицији или у власти. Дуго су и мукотрпно на овом простору успостављани манири у духу савремених цивилизацијских норми да би све то преко ноћи унизили екстреми који ових дана позивају на линч.“, поручили су.
Они који су, покушавајући да „улове фотеље“, ловили „четнике“, „великосрбе“, „великорусе“, вјернике и кога све не… затражили су да се прекине са „ловом на вјештице“. Тако они зову – утемељену критику.
(ИН4С)