Далиборка Уљаревић (фото: ТВЦГ)
Техничка влада најбоље је рјешење за излазак из кризе под условом да је воде политичари из странака које је подржавају, рекла је извршна директорица Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић, наводећи да се њеним именом као потенцијалном премијерком неодговорно и некоректно манипулисало.
Она је оцијенила да се техничка влада намеће као најреалније рјешење након изгласавања неповјерења кабинету Дритана Абазовића, али под условом да је воде поличари из парламентарних структура који је подрже.
“Већ сам навела, али има разлога да се поново подвуче с обзиром да се мојим именом ових дана неодговорно и некоректно манипулисало, на челу такве владе не може бити нестраначка личност нити ту владу могу чинити доминантно нестраначке личности”, рекла је Уљаревић агенцији МИНА.
Она сматра да за одлуке које предстоје мора постојати јака подршка у Скупштини, што значи да у Влади треба да буду они представници који ту подршку могу, преко партијских структура, ефикасно обезбједити.
Уљаревић је оцијенила да та Влада мора за приоритете имати хитно враћање Црне Горе на путу ка Европској унији (ЕУ) у складу са преузетим обавезама и препорукама ЕУ и стварање услова за слободне и фер ванредне парламентарне изборе.
Она је додала да трећи приоритет владе мора бити јачање независних институција и функционалне владавине права, што подразумијева и борбу против корупције и организованог криминала, у складу са уставном подјелом власти.
Уљаревић је, упитана како види тренутну политичку ситуацију у Црној Гори након пада Владе, казала да у Црној Гори комплексне политичке ситуације постају реалност.
“То није необичност за државе у којима дође до смјене власти која је дуго трајала, јер успостављање одрживе власти, којој је у фокусу јавни интерес, зна да буде изазован процес који захтијева вријеме”, рекла је Уљаревић.
Она је казала да је Демократска партија социјалиста (ДПС) морала изгубити власт јер је испред јавног интереса ставила снажење партијско-непотистичких мрежа, што је опасно угрожавало изградњу функционалне владавине права.
Уљаревић је рекла да је европеизација друштва била дозвољена само у оној мјери која није угрожавала успостављене монополе моћи, истичући да је то с правом критиковано од најутицајнијег дијела цивилног сектора и тадашње опозиције.
“Међутим, суочили смо се са парадоксалном ситуацијом да је тадашња опозиција, оног тренутка кад је дошла на власт, почела трчати свим погрешним путевима ДПС-а, уз брзу клерикализацију друштва заснованог на грађанском концепту, а што је морало индуковати и пад претходне двије Владе”, сматра Уљаревић.
Она је оцијенила да се Влада Абазовића, осим што је дала снажан допринос афирмацији партијско-непотистичко запошљавања и реваншизму према политичким опонентима за само 100 дана, показала и као нерезистентна на малигне спољне утицаје.
“А он сам као агилни промотер политике србијанског предсједника Александра Вучића коме није интерес стабилна и просперитетна Црна Гора”, додала је Уљаревић.
Она је навела да је то је имало своју рефлексију у јачању већ изражене поларизације у друштву, укључујући и ону међу грађанима православне вјероисповјести и губљењу међународне подршке која га је довела на власт као премијера.
Како је рекла, то је довело и до хомогенизације критике свих који су разумјели опасности такве политике по даљу демократизацију и европеизацију Црне Горе.
Она је казала да је потпуно разоткривање те политике била и понуда Демократском фронту (ДФ) да буде дио реконструисане Владе, додајући да Абазовић добро зна да је ДФ неприхватљив за Европску унију (ЕУ) и Сједињене Америчке Државе (САД).
“То је указало да ће се по сваку цијену борити за премијерску позицију, а да су сва министарска мјеста дио трговине док год он сједи на свом”, казала је Уљаревић.
Како је навела, остаје још да се види да ли ће се Абазовићева понашати као Влада Здравка Кривокапића која је технички мандат “групо злоупотребила да заврши неке своје партикуларне планове”.
Она је подсјетила на да западни партнери Црне Горе очекују истински проевропски оријентисану Владу, резистентну на утицај Вучића и руског предсједника Владимира Путина, као и Српске православне цркве (СПЦ).
Таква Влада, додала је Уљаревић, не укључује ДФ, што је Стате Департмент и експлицитно нагласио.
“Стога, по мом суду, опција већине од 30. августа 2020. није могућа уколико се жели наставити ка западним демократијама” навела је Уљаревић.
Она се нада да ће у тренутној кризној ситуацији, бити довољно снаге међу парламентарним актерима да се окрену Црној Гори и Европи, без “флертовања са источнијим аутократијама и њиховим актерима у Црној Гори”.
Она је рекла да избори морају бити рјешење за тренутну ситуацију, подсјећајући да се од мањинске Владе Абазовића се очекивало да је буде мост ка њима, без отварања нових проблема, а уз санирање одређених посљедица Владе Здравка Кривокапића и деблокаду пута ка ЕУ.
Према ријечима Уљаревић, с обзиром на то да се у првих 100 дана показало да она не жели да ради на тим задацима, они остају на агенди нове Владе, уз санацију и штете коју су направиле те двије Владе, али и бројне наслијеђене проблеме из периода власти ДПС-а.
“Није реално да изборе имамо прије првог квартала наредне године, јер прије распуштања Скупштине и расписивања тих избора морао би бити окончан избор свих судија Уставног суда, а пожељно би било и угледних правника за Судски савјет и Врховног државног тужиоца, а то у најбржем случају није изводљиво прије октобра или новембра”, казала је Уљаревић.
Она је оцијенила да с друге стране, онима који су гласали за смјену Абазовића није у интересу да он буде дуже у техничком него у редовном мандату, па се стога орочена техничка влада намеће као брзо међурјешење.
Упитана ли да је могућ компромис око избора чланова Судског савјета и судија Уставног суда она је казала да би два кандидата за Судски савјет требало да прођу у другом кругу, уколико сви који су гласали за њих у првом, буду поново исто гласали.
Како је навела, треба што прије отворити поступак избора преостала два кандидата, као и судија Уставног суда и Врховног државног тужиоца, како би се и ту дошло што брже до потребне подршке за први или други круг, а што ће бити одговорност нове парламентарне већине.
“У том контексту, потребно је да политички субјекти превазиђу партикуларне разлике и да се концентришу на јавни интерес, а то ће зацијело укључити и такозвана унакрсна гласања”, додала је Уљаревић.
Она је истакла да је питање избора судија Уставног суда од кључне важности јер нема адекватне заштите бирачког права без избора свих судија Уставног суда.
Како је навела, није више рјешење да се изабере један судија како би се обезбједио кворум, а да се истовремено не може донијети одлука ако није једногласна.
Према ријечима Уљаревић, избор судија Уставног суда не смије бити предуслов за одржавање локалних избора.
“Ако се локални избори поново одложе због тога што нема Уставног суда, може доћи до тога да се основно људско право на слободне изборе повриједи свим бирачима из свих ових општина, што је много опасније”, закључила је Уљаревић.