Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу
Данас је Савиндан, празник Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског.
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.
На овај дан, Свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обиљежава успомена на живот и дјело Светог Саве. Умро је у понедељак 14. јануара, по старом календару, 1236. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX вијека је спјевана позната Химна Светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији и Црној Гори.
Народни обичаји и симболика
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, Свети Сава се сматра вучјим пастиром.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смјела стока тјерати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смјело радити са сјечивом. Бритве нијесу отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нијесу смјеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.
Постоји много српских народних вјеровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима гдје живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори. Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извјесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља.
Празник Светог Саве
Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за заштитника свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара у свим школама најсвечаније прослављати.
Црна Гора га уводи 1856. године, под књазом Данилом, празник се прослављао као школска слава све до 1945. године. Као доказ накадашњег прослављања Светог Саве у Црној Гори, предсрављамо вам Плакат са Цетиња, из 1907. године у мушкој основној школи, фотографија плаката није најбоље очувана, али јесте драгоцјено свједочанство
