Абазовић, као мандатар, али и свако ко уопште вјерује у могућност формирања мањинске Владе, свакако би морао да размисли да ли је промућурно правити овако „капиталне“ грешке у избору кадрова, изводећи у први план провјерене ДПС-сараднике, који ни једном нису покушали да стану на крај њиховим дискриминаторским и криминалним политикама
Бошњачка странка (БС) је, у зачетку, дала неподијељену подршку мањинској Влади коју би предводио лидер УРЕ, Дритан Абазовић. Недавно су, за њих прилично нетипично, изразили спремност да теме које деценијама дијеле наше грађане, а које су по потреби „рециклирали“ – „ставе под тепих“.
Увелико се спекулише да би лидер БС-а Ервин Ибрахимовић могао заузети мјесто министра за капиталне инвестиције у новој Влади, коју би са чак 30 посланика у парламенту контролисао његов дугогодишњи партнер – Мило Ђукановић.
Осим што је пристао да учествује у покушају отимања црквене имовине, Ибрахимовић је познат и по „капиталној“ вјештини добијања кредита по екстра-повољним условима. Наиме, познато је да је лидер Бошњака постао власник стана од 73 метра квадратна, који је узео уз помоћ 40.000 евра стамбеног кредита, са ратом од око 40 евра месечно.
Уколико би био једнако вјешт и у државним пословима, и био кадар да за грађане испослује овако повољне кредите, несумњиво би Ибрахимовић био „капиталац“ нове Владе. Ипак, искуство нам „шапуће“ да би било кудикамо другачије.
Још једног „капиталца“ Абазовићева Влада могла би да пронађе и у редовима Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), која је у уторак саопштила да је спремна да буде дио нове Владе Црне Горе.
Ову, ничим заслужену „срећу“ за наше грађане, из ХГИ-ја су прокоментарисали овако:
“Посебно поздрављамо изражену жељу Абазовића да будемо дио 43. Владе Црне Горе, заједно с политичким представницима других мање бројних народа. Хрватска грађанска иницијатива је од самог почетка истицала значај будуће мањинске Владе, а с властитих позиција и сада даје допринос њеној реализацији. Сматрамо да је она израз одговорности према Црној Гори и њеној будућности.”.
Не чуди одлука ХГИ-ја да буде дио нове власти, премда им резултати избора не дају за право. Ваља подсјетити, ипак, да је њихов лидер, осим што је такође директно учествовао у покушају „подржављења“ светиња, до сада био одговоран искључиво према властитом „џепу“ и будућности, беспоговорно служећи интересима палог режима.
Пошто у Црној Гори патимо од „епидемије заборавних“, ред је да ПОНОВО подсјетимо на „доприносе“ Адријана Вуксановића мултинационалном и мултивјерском „складу“ у Црној Гори.
1. Глас Адријана Вуксановића у Скупштини Црне Горе био је пресудан да се мајкама са троје и више дјеце укине новчана надокнада која им је претходно била одобрена.
2. Гласао је у Скупштини Црне Горе за усвајање Закона о уређењу простора и изградњи објеката, Закона који је омогућио потпуну просторну девастацију и „будванизацију“ Црне Горе, што је свакоме видљиво на сваком кораку. При томе је, подсјетимо грађане Црне Горе, Вуксановићев глас чак био пресудан да се овај Закон усвоји.
3. Агенција за спрјечавање корупције званично је утврдила да је НВО “Дукс Кроаторум”, чији је Адријан Вуксановић предсједник, угрозила јавни интерес у поступку располагања државном имовином кад је у питању Дом културе у Доњој Ластви, чији је зид НВО “Дукс Кроаторум” противзаконито дао у закуп компанији “Луштица Девелопмент” и од тога исто тако противзаконито приходовао новац.
Срамота г. Адријана Вуксановића тим је већа што је у том периоду био предсједник Одбора Скупштине Црне Горе за евроинтеграције. Заиста је, без икакве сумње, пружио “прави” примјер како треба ићи у те интеграције.
4. Адријан Вуксановић је и предсједник ХГИ-ја, странке за коју је Државна ревизорска институција годинама у својим извјештајима констатовала тешке финансијске малверзације (начин на који је г. Вуксановић дошао на мјесто предсједника ХГИ-ја, више него дубиозном смјеном Марије Вучиновић, посебна је прича. Утолико више што се исти Адријан Вуксановић само два-три мјесеца прије смјене Марије Вучиновић хвалио како је ХГИ једина странка у Црној Гори на чијем је челу жена).
5. Адријан Вуксановић посланик ХГИ-ја у Скупштини Црне Горе октобра 2016. није постао гласовима Хрвата у Боки Которској (гдје Хрвата има највише у Црној Гори), него гласовима извјесних гласача на сјеверу Црне Горе (што је мјесецима било предмет спрдње у медијима и на друштвеним мрежама). Консеквентно, он НИКАД није имао НИКАКАВ легитимитет да представља Хрвате у Скупштини Црне Горе.
6. „Добронамјерни“ Адријан Вуксановић је гласао за Закон о слободи вјероисповјести. Иако је, онда када му се то чинило политички профитабилним, обијао прагове Матице српске и Српске куће, Вуксановић је као припадник једне националне мањине директно допринио продубљавању подјела у оквиру православног становништва у Црној Гори и наглашеним тензијама које су окончане тек 30. августа, поразом ДПС-а, па и Вуксановића.
7. Мурал са ликом блаженопочившег митрополита Амфилохија у Тивту био је повод за нови србофобни иступ Вуксановића и партијских колега.
Абазовић, као мандатар, али и свак ко уопште вјерује у могућност формирања мањинске Владе, свакако би морао да размисли да ли је промућурно правити овако „капиталне“ грешке у избору кадрова, изводећи у први план провјерене ДПС-сараднике, који ни једном нису покушали да стану на крај њиховим дискриминаторским и криминалним политикама.
ИН4С