Влада Црне Горе је, на 66. сједници одржаној којом је предсједавао премијер Здравко Кривокапић, усвојила Информацију у вези пробног рада дионице Смоковац-Матешево, ауто-пута Бар- Бољаре.
“Тим поводом, Влада је дала сагласност да се спроведе процедура пробног рада и функционалног испитивања уграђене опреме у складу са Законом о планирању простора и изградњи објеката”, додају из Владе.
Такође, како је саопштено након сједнице, Влада је усвојила И прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2022, који се односи на период од 15. VI 2021. до 20. III 2022.
“У складу с утврђеном праксом, у оквиру праћења и анализе стања у процесу европске интеграције, Црна Гора најмање два пута годишње формално информише Европску комисију о укупним активностима које се реализује на овом плану. Структура Прилога прати концепт посљедњег Извјештаја Европске комисије за Црну Гору из 2021. године, тако што је усклађена са ревидираном методологијом проширења ЕУ и кластерским приступом који групише сродна поглавља у 6 тематских цјелина. Прилог који доставља Црна Гора представља значајну полазну основу Европске комисије приликом израде њеног годишњег Извјештаја за Црну Гору у којем се констатују остварени резултати и дају препоруке за даљи рад”, навели су у саопштењу.
У оквиру процеса усаглашавања домаћег законодавства са прописима ЕУ, Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о техничким захтјевима за производе и оцјењивању усаглашености.
“Овим измјенама допуњује се терминологија која је у основном тексту Закона ђелимично усклађена и уноси се тзв. „мултилатерална клаузула“ којом се прихвата да се без додатних ограничења на тржиште Црне Горе испоручују производи који су испоручени на заједничко тржиште ЕУ, Републике Турске и земаља потписница ЕФТА Споразума. Констатовано је да се доношењем Закона комплетира читав оквир техничких захтјева за производњу индустријских производа и стављање на тржиште само безбиједних производа”, казали су из Владе.
Влада је, наводе, донијела Уредбу о измјени Уредбе о утврђивању радних мјеста, односно послова у органима државне управе, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. Измјеном је Уредба усклађена са промјенама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији Управе за извршење кривичних санкција, којим је, како су навели, дефинисано још девет радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.
Влада је усвојила Информацију о степену реализације Пројекта Јединствени систем за електронску размјену података (ЈСЕРП).
“У Информацији се наводи да је основна функција овог централног интероперабилног система да институцијама обезбиједи јединствену комуникациону платформу за размјену података, као и квалитетно и брзо пружање услуга, с циљем да се: поједноставе процедуре размјене; редукује унос података, у смислу преузимања података који су већ унесени и налазе се у неком од постојећих електронских регистара и евиденција, а не њиховог мултиплицирања путем поновног уноса; повећа транспарентност у органима у смислу давања на увид информација о подацима који су у власништву органа (аутентични, односно изворни подаци) и унаприједи свеукупна ђелотворност јавне управе. Е-услуге (укупно 7) су прави примјер значаја који ЈСЕРП има не само у размјени података по службеној дужности у свакодневном раду службеника у јавној управи, већ управо у бенефитима за грађане који користе е-услуге за различите потребе на различитим порталима.
Тенутно се ради на стварању предуслова да нове е-услуге, које ће ускоро бити у продукцији (попут онлине плаћање пореза за некретнине, онлине пријава рођених и умрлих, онлине захтјев за вјенчање и издавање потврде о вјенчању) буду интегрисане у систем ЈСЕРП. У том смислу, задужено је Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија да настави са даљим технолошким унапређењем платформе ЈСЕРП, као и остали органи препознати Законом о е-управи да пријаве своје регистре у Метарегистар (Централизовану базу података о садржају електронских регистара) и да размјењују податке из својих електронских регистара путем ЈСЕРП-а”, појаснили су из Владе.
Влада је донијела Програм подстицајних мјера у области туризма за 2022. годину којим је опредијељено 400.000 еура кроз четири мјере подршке.
“Циљ усвојеног Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде уз побољшање активности маркетинга како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености”, наводе у саопштењу.
Влада је усвојила Информацију о измирењу обавеза Владе Црне Горе према Европској банци за обнову и развоја (ЕБРД) по основу државне гаранције издате за потребе кредитног аранжмана закљученог између ЈП „Регионални водовод Црногорско приморје” и ЕБРД-а за пројекат Регионално водоснабдијевање.
“Имајући у виду да Регионални водовод, усљед тренутне неликвидности Друштва, није у могућности да измири обавезу према ЕБРД-у по основу кредитног аранжмана, Влада је за ову сврху одобрила позајмицу из буџета која ће током године била измирена према Држави. У том контексту, Влада је прихватила Захтјев за плаћање по Уговорима о гаранцији који се односе на пројекат Регионално водоснабдијевање, у износу од 500.000 еура, као и све додатне трошкове по основу камате и провизије који ће се накнадно обрачунати од дана доспијећа до дана плаћања”, саопштено је након сједнице Владе.
Усвојена је Информација о покретању поступка за избор снабђевача посљедњег избора и рањивих купаца електричном енергијом за период 2023 – 2025. година.
“У складу са Законом о енергетици, снабђевач посљедњег избора и рањивих купаца снабдијева електричном енергијом: домаћинства и мале купце који не припадају категорији домаћинстава прикључених на дистрибутивне системе електричне енергије на 0,4 кВ, који без своје кривице остану без снабђевача или уговора о снабдијевању, односно оне који изаберу снабдијевање преко снабђевача посљедњег избора и рањивих купаца, као и рањиве купце који су здравствено и социјално угрожени”, навели су из Владе.
Како су појаснили, снабдијевање рањивих купаца који су здравствено и социјално угрожени врши се уз субвенционирање мјесечних рачуна за утрошену електричну енергију, при чему је забрањена обустава снабдијевања електричном енергијом за ову групу купаца, без обзира на евентуалне неизмирене обавезе по основу утрошене електричне енергије.
“Снабдијевање рањивих купаца који су социјално угрожени врши се уз забрану обуставе снабдијевања електричном енергијом у периоду од почетка октобра до краја априла за вријеме трајања уговора, без обзира на евентуалне неизмирене обавезе по основу утрошене електричне енергије. Имајући у виду да важећи трогодишњи Уговор који је закључен са ЕПЦГ истиче у децембру текуће године, Влада је усвојила Тендерску документацију са Јавним огласом, којим се позивају заинтересовани домаћи и страни енергетски субјекти који обављају ђелатност снабдијевања електричном енергијом да доставе понуде за обављање ђелатности снабђевача посљедњег избора и рањивих купаца за период од три календарске године (2023, 2024 и 2025)”, саопштили су из Владе.
Влада је је усвојила Информацију о ангажовању овлашћеног процјењивача за израду извјештаја о процјењеној вриједности имовине друштва Монтенегро Бонус ДОО Цетиње.
“У Информацији се наводи да је извјештајем независног ревизора констатовано да је неопходно извршити поновну процјену имовине друштва, имајући у виду да је посљедња извршена 2008. године, у циљу адекватног приказивања исте у пословним књигама друштва. Нова процјена имовине би служила и као основ по којем би Централни регистар привредних субјеката могао да изврши упис основног капитала у Друштву, с обзиром да тренутно не постоји усаглашеност неновчаног износа капитала у књигама и капитала уписаног у Централном регистру. У том контексту Влада је одобрила Монтенегро Бонусу да покрене поступак набавке услуга процјене имовине друштва, као и имовине за коју је Држава Црна Гора пренијела права коришћења, управљања и располагања друштву с тим да трошкови процјене имовине падају на терет друштва”, саопштили су они.
Влада је усвојила Информацију о предлогу донације мале подморнице ознаке П916 и других средстава Општини Херцег Нови, на трајно коришћење и без новчане надокнаде.
“У Информацији се наводи да се Општина Херцег Нови, како би очувала поморску традицију и унаприједила туристичку понуду града, обратила Министарству одбране молбом за уступање мале подморнице на трајно коришћење без новчане накнаде. Општина би сносила све трошкове преузимања и транспорта до мјеста у граду гђе би подморница била постављена као музејски експонат. Полазећи од наведених циљева Општине, као и спречавања даљег пропадања подморнице и осталих средстава усљед временских утицаја и избјегавања могућности њихове продаје као секундарне сировине, а имајући у виду и чињеницу да се ради о средствима која се не употребљавају у Војсци Црне Горе, а могу послужити као музејски експонати, Влада је прихватила Споразум о донацији и овластила министарку одбране проф. др Оливеру Ињац да исти потпише”, истичу у саоптењу.
Влада је усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана Стратегије мањинске политике 2019/2023 за 2021. годину.
“У Извјештају је оцијењено да је Црна Гора направила значајне кораке како у постављању нормативног оквира, тако и приликом имплементације правних прописа, чиме је настављено уважавање реалности о мултикулуралном богатству Државе. Од укупно 67 активности чији су носиоци били институције, локалне самоуправе, национални савјети и невладине организације реализовано је 37 активности тј. 55,3 одсто, ђелимично реализованих је 16 тј. 24,1 одсто, а нереализовано је 14 активности тј. 20,6 одсто. Имајући у виду да је Акциони план предвиђен за двогодишњи период, 2021/2022 годину, закључено је да је већина активности реализована, нарочито када су у питању области образовања и културе и идентитета гђе углавном у сарадњи са министарствима партиципирају НВО организације и национални савјети. Реализација активности из области запошљавања и политичке патиципације је планирана за 2022. годину”, додају у саопштењу.
Влада је усвојила Извјештај о раду и стању у управним областима Министарства финансија и социјалног старања за 2021. годину.
“У Извјештају се наводи да су Програмом рада Владе за прошлу годину утврђене 43 обавезе Министарства, с тим да је једна прешла у надлежност Министарства правде, људских и мањинских права. Током програмског периода успјешно је реализовано 30 обавеза из тематског и нормативног дијела, што је 71 одсто. Од 12 обавеза које из објективних разлога нијесу у потпуности реализоване седам је у завршној фази, четири су у припреми и једна није започета, а њихова реализација је одложена за 2022. годину”, саопштили су из Владе.
Влада је, такође, донијела Одлуку о измјенама Одлуке о додатку на основну зараду за обављање послова на одређеним радним мјестима.
“Одлука је допуњена у дијелу којим је одређен додатак на основну зараду главном правосудном инспектору у Министарству правде, људских и мањинских права и запосленима у Управи прихода и царина у Сектору за царинске послове јер је тај Сектор у највећем обиму задужен за реализацију сложених пројеката усмјерених на стварање модерног и ефикасног царинског система, а од чије реализације зависи и приступање Црне Горе Европској унији”, навели су из Владе.