Имајући у виду да је у више од половине прекршајних поступака изречена казна испод законом прописаног минимум, тј. нижа новчана казна или опомена, потребно је размотрити могуће разлоге овакве праксе, наводе у АСК
Законом о спречавању корупције прописано је да су прекршајне казне за кршење тог акта у распону од 500 до 2.000 еура. На основу пријава Агенције за спречавање корупције (АСК), од њеног оснивања 2016, прекршајна казна је изречена за око 1.200 функционера, али судови су били њежни према прекршиоцима закона па су у преко 95 одсто случајева изрекли казне испод законског минимума. Блага казнена политика довела је и до тога да је регистрован велики број повратника у кршењу закона, којих је од 2016. до краја јуна 2021. године било 139, а у АСК упозоравају да слаба казнена политика доводи до тога да се функционерима више исплати да плате казну за кршење закона него да открију шта имају од имовине. Што се тиче повратника, њих 117 је два пута кажњено, 19 три, а троје чак четири пута. Како истич у АСК, распон изречених новчаних казни у пракси се кретао од 30 до 1.000 еура.
– Ипак, овђе се ради о веома малом броју случајева, док се у највећем броју случајева судови изричу казне у износу од 150 до 300 еура. Из праксе је евидентно да је у преко 95 одсто случајева изречена новчана казна у мањем износу од оног који је прописан Законом о спречавању корупције – наводе у АСК.
Функционерима су санкције изрицане због недостављања тачних података о имовини (скривање некретнина, аутомобила, акција, фирми и прихода), остваривања у истом мјесецу прихода по основу чланства у више радних тијела, непреношења управљачких права у привредном друштву, установи или другом правном лицу чији је власник, обављања више функција које су неспојиве, примања поклона и слично.
Европска комисија види проблем
Европска комисија је у последњем извјештају за Црну Гору констатовала да се биланс остварених резултата у области спречавања корупције полако побољшава, али изречене санкције генерално гледано и даље су испод законског минимума и немају превентивни или одвраћајући ефекат.
– Током 2020. године, АСК је покренула 510 поступака пред судовима за прекршаје (469 поступака за кршење одредби Закона о спречавању корупције и 41 за кршење одредби Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања). Укупно су 2020. године завршена 394 поступка (укључујући и поступке из претходних година), а у 81% од њих изречене су новчане казне. Оне су износиле 58.370 еура за кршења Закона о спречавању корупције и 23.192 еура за кршење Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања. Још 652 поступка су покренуто до средине 2021. године, а у поступцима који су окончани током истог периода изречене су новчане казне у укупном износу од 62.475 еура – примијетила је ЕК.
АСК је у анализи за период од 2016. до краја јуна 2021. навела да је од укупног броја поступака, новчаном казном кажњено је 1.114 лица (49,75%), опомене су изречене за 364 лица (16,25%), док је ослобађајућих пресуда било 185 (8,26%). Поступци су обустављени у 70 предмета (3,12%), док је одбачних поступака било 43 (1,92%). У завршеним поступцима у преко 50 или 60 одсто случајева сваке године изрицане су новчане казне.
„ОД 2016. ДО КРАЈА ЈУНА 2021. БИЛО ЈЕ 139 ПОВРАТНИКА У КРШЕЊУ ЗАКОНА, ОД КОЈИХ ЈЕ 117 ДВА ПУТА КАЖЊЕНО, 19 – ТРИ, А ТРОЈЕ – ЧАК ЧЕТИРИ ПУТА
– Опомена као врста санкције појављује се у 16,25 одсто случајева. Овој врсти санкционисања прекршајни судови су већином прибјегавали у случајевима када се радило о лицима која раније нијесу прекршајно кажњавана због кршења закона и када је окривљени у међувремену отклонио неправилност. Имајући у виду да је у више од половине прекршајних поступака изречена казна испод законом прописаног минимум, тј. нижа новчана казна или опомена, потребно је размотрити могуће разлоге овакве праксе – наводе у АСК.
Како кажу у тој институцији, судови за прекршаје доносе одлуке примарно на основу Закона о прекршајима, који омогућава ублажавање казне, тј. умањење износа предвиђеног другим законома или изрицање опомене, па тако и Законом о спречавању корупције.
– Тако се, приликом одмјеравања новчане казне, узимају у обзир све околности, како оне отежавајуће, тако и оне олакшавајуће, а нарочито тежина прекршаја и његове последице, степен одговорности, побуде из којих је и околности под којима је прекршај учињен, ранији живот учиниоца, његове личне прилике и држање послије учињеног прекршаја, његово имовно стање, као и друге околности које се односе на личност учиниоца. Све то доводи до ситуације у којој функционер има прилику да процјењује „мању штету“ између недостављања извјештаја и прикривања стварне вриједности имовине, те основа њеног стицања. На наведени проблем је указала и Европска комисија у последњем Извјештају о напретку Црне Горе, наводећи да је и даље присутна пракса изрицања санкција испод законског минимума, што доводи до тога да изостаје одвраћајући и превентивни ефекат, док се истовремено подрива ђелотворно спровођење законских одредби о спречавању корупције. Наведену појаву могуће је једино искоријенити доследним спровођењем закона, те изрицањем максималних казни, посебно за повратнике код ове групе прекршаја, како би таква казнена политика била ђелотворна и одвраћајућа, а сразмјерна значају фукције и друштвеном значају који ова лица имају у вршењу послова од јавног значаја – поручују из АСК, на чијем је челу директорица Јелена Перовић.