Заоставштина једне поражене иделогије
Јуче, у вечерњим часовима, приликом изласка из Црне Горе, на граничном прелазу код Рожаја — Драченовац, Немања Вучковић, дипломирани правник и некадашњи предсједник Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, приватно пријатељ наше иницијативе, момак који је предводио бројне скупове подршке српском народу у Црној Гори током године литијског ускрснућа наше земље, прво је задржан, а потом и обавијештен од стране полиције да постоји забрана његовог уласка у Црну Гору. Након испитивања, те објашњења да је ушао у Црну Гору из правца Босне и Херцеговине код Требиња само из разлога недовољне контроле и пропуста граничне полиције, те да том приликом није извршена компјутерска легитимација (иначе би му још приликом доласка прије осам дана био забрањен улазак) речено му је и да се налази на списку особа чији је улазак у Црну Гору забрањен.
Поводом ових дешавања Немања је казао:
„Са великим разочарењем сам сазнао за одлуку државе Црне Горе и њених органа да моје име буде на списку особа којима је забрањен улазак у Црну Гору. На мој захтев да ми издају документ који објашњава ову одлуку њихових органа, рекли су да они такав документ немају, нити могу да га добијем. Ушао сам потпуно нормално у Црну Гору из правца Босне и Херцеговине како бих одмор провео у Херцег Новом и у истом уживао осам дана без икаквих непријатности. Одлуку да ми је забрањен улазак у Црну Гору сам сазнао приликом изласка из Црне Горе на граничном прелазу код Рожаја. Мислим да не постоји рационално објашњење зашто се моје име и даље налази на том списку, иако сам сумњао да постоји могућност да је и мени, као и бројним другим људима, попут интелектуалаца Дејана Мировића, Чедомира Антића, Матије Бећковића или чланова групе Београдски синдикат или певачу Владу Георгиеву — забрањен улазак у Црну Гору. Познато је да сам заједно са другим студентима организатор више десетина скупова, трибина и догађаја чији је циљ био да се јавност у Србији и региону упозна са угроженим правима верујећег народа у Црној Гори, отвореном дискриминацијом која се спроводила над Српском православном црквом, као и угроженим елементарним људским правима српског народа. Никада нисам повукао било какав потез чији би циљ био угрожавање државе Црне Горе или њених грађана, те могу рећи да сам поносан на све своје активности и учешће у највећој демократској и слободоумној борби и бунту мог народа за своја елементарна права, као и на то што сам за све активности имао благослов покојног патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија. Велико разочарење постоји и због тога што је ова одлука о забрани донета вероватно од стране једне поражене идеологије, а још увек није поништена. Ја ћу заштиту својих основних права свакако затражити институционално и судски, јер је моје право да се слободно крећем Црном Гором.”
Иницијатива Срба из Црне Горе „Ми знамо ко смо”, апелује на институције наше земље да почну да раде свој посао и исправе ову неправду нанесену од стране бившег система, која није утемељена ни на правди ни на истини, а понајмање на моралу. Легитимно је право, и сасвим разумна потреба једног оклеветаног народа, да се свуда у региону помаже, и да се људи боре једни за друге. Студент Вучковић је помагао кад је било тешко, а држава Црна Гора, годину дана од величанствене изборне побједе, људима који су јој пружили руку у години тираније очигледно није умјела да узврати.
Срби не треба да гаје каиновску дилему „Зар сам ја чувар брата свога?”. Немања је није имао. Још једном, са овог мјеста, Властима у Подгорици поручујемо да идеологија раздора неће успјети да разсврста и изолује свесрпски живаљ границама једне или друге државе. Границе доживљавамо као линије које никад неће успјети да отупе братољубље и слогу, а зна се, на крају, шта ће бити пораз врагу.
Ми знамо ко смо