Заштитник људских права и слобода утврдио је да посланица Социјалдемократске партије (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић није употријебила говор мржње током једне од расправа у Скупштини Црне Горе
Заштитник људских права и слобода утврдио је да посланица Социјалдемократске партије (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић није употријебила говор мржње током једне од расправа у Скупштини Црне Горе.
У мишљењу замјенице заштитника Нерме Добарџић се, између осталог, наводи да “код непозивања на мржњу и насиље, уједно са извињењем, тај вид изражавања није достигао степен оштрине који се може дефинисати као говор мржње”.
Заштитнику су се обратили адвокат Владимир Вукашиновић и професор Радоман Чечовић указујући на јавно излагање посланице, за које су цијенили да шири нетрпељивост и дискриминаторне стаове према припадницима српске националности.
Прошле године, током сједнице скупштинског Законодавног одбора, посланица је, између осталог, казала да је њена мајка “изворна, православна Српкиња из Ужичке Пожеге, не посрбица”.
Подносиоци притужбе сматају да ови коментари представљају говор мржње, користећи термин који представља повод за дискриминацију тог дијела становништва са интенцијом да их постави у друштвени амбијент фактичког прављења разлику између њих и њихових сународника који своју географску постојбину имају у Србији.
Истичу да треба имати у виду да је ријеч посрбица пејоратив који је настао по узору на ријеч потурица, те да су пејоративи ријечи који садрже нагативни емотивни набој.
Посланица је, у изјашњењу Заштитнику, казала да је термин у потпуности извучен из контекста и додала да “моја мајка која је изворна, православна Српскиња, а не посрбица…” указује на самоопредјељење њене мајке.
Додаје да у питању није и не може се говорити о говору мржње, јер, како се наводи у документу, њена изјава није позив на насиље или мржњу из Закона о забрани дискрминације, већ је посљедица јавне дебате и извинила се онима који су се препознали.
Указала је и да је Уставом прописано да посланик не може бити позван на кривичну и другу одговорност или притворен за изражено мишљење у вршењу посланичке функције.
Закључује да је изненађује да су подносиоци притужбе “осјетљиви” на ријеч коју су извукли из контекста, изречене у јавној дебати, а нису реаговали на константне сексистичке и мизогене нападе на њу.
Заштитник је темељио став на примјени принципа Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
”…Заштитник констатује да се често у Скупштини у контексту различитих дебата од општег интереса упоребљавају и пежоративни термин као што су: ‘милогорци’, ‘литијаши’, ‘секта, а не цтрква’, ‘ ‘криминалци’, ‘терористи’… као и други увредљиви термини”, констатује Добарџић у мишљењу, пишу Вијести.
Пратећи парламентарне дебате, замјеница заштитника се није могла “отети устику да се често користе ријечи које шокирају, узнемиравају, па и вријеђају учеснике дебате, а понекад и свеопшту јавност”. У анализи слободе изражавања Европски суд дозвољава овако оштар дискурс управо по питању дебате у политичком окружењу.
”Свеокупни социјални контекст у Црној Гори указује на присутност национализма и прилично оштар и увредљив говор у јавном, а нарочито у политичком дискурсту, па је од значаја истаћи да би управо политички и вјерски лидери и лидерке требало да буду промотери једнакости, демократских вриједности и културе дијалога… Они се посебно морају суздржавати од било каквог одступања од демократрских вриједности, те додатно имају одговорност да активно судјелују у сузбијању говора мржење и говора који позива на дискриминацију…”
Она је на крају указала посланици Вуксановић Станковић, имајући у виду свакодневне друштвене подјеле и већ дубоко подијељену јавност, на употребу говора, којим се подстичке култура дијалога, тиме и афирмација различитости у политичком дискурсу.
Вукашиновић: Омбудсман показао висок степен друштвене неодговорности
Адвокат Владимир Вукашиновић казао је да није добар аргумент институције Заштитника да употреба термина “посрбица” не може изазвати мржњу нити било који облик дискриминације јер он представља само један од мноштва погрдних израза који се користе у скупштинском дискурсу.
”Што је заиста неприхватљиво, будући да би институција тог ранга своје критеријуме и стандарде тумачења уставних и конвенцијских права морала заснивати на далеко већим вриједностима, које се као такве препоручују, а не на околностима простора скупштинске сале у којој политичари један другом упућују увреде, што је у конкретном изостало, чиме је од стране Заштитника показан висок степен друштвене неодговорности”, казао је Вукашиновић за “Вијести”.