Посљедице пандемије узроковане Ковид-19 висусом су и данас изузетно осјетне у Црној Гори. На хиљаде радника је остало без посла, а неријетко и крова над главом. Хиљаде становника се и даље бори за сјутра и практично саставља „од првог до првог“.
Много младих са сјевера државе је отишло „трбухом за крухом“ на приморије или у главном граду како би зарадили нешто новца. Све фабрике су затворене, аеродром у Беранама годинама нефункционалан, мала предузећа се из дана у дан гасе.
Завод за запошљавање упркос покушајима да систематски и вјштачки смање број незапослених у земљи свеједно биљежи велике бројке.
Многе организације, фирме и агенције имају могућност да запосле одређен број држављанина Црне Горе. но, дешава се управо супротно. Један од примјера је и компанија Аир Монтенегро која свјесно игнорише старе раднике Монтенегро Аирлинеса. Наиме, на лету Подгорица – Београд, у авиону нове компаније биле су стјуардесе из Њемачке, умјесто наше радне снаге.
Раније су представници нове авио компаније Аир Монтенегро обећавали да ће радна снага која је била у Монтенегро Аирлинесу бити запослена и у њиховој компанији, међутим, та обећања нису испуњена. Управо због тих неиспуњених обећања путници су изразили велико незадовољство.
Поставља се питање зашто се иако Црна Гора има квалитетну радну снагу доводе радници из других и економски боље развијених земаља?
