На име уговора о дјелу Влада је Законом о буџету за ову годину предвидјела издатак од 11.465.564 еура. У односу на трошак из 2020. то представља смањење од преко 720.000.
Иако су такве врсте радних ангажмана непрепознате Законом о раду и синдикати упозоравају на њихову штетност по раднике због честих злоупотреба државне институције су током протекле године на име уговора о дјелу потрошиле 12.187.455 еура.
Према подацима из Закона о буџету, од владиних ресора по потрошњи новца за уговоре о дјелу за ову годину издваја се Министарство вањских послова које ће за уговоре о дјелу дипломатско-конзуларних представништава потрошити 1,5 милиона, затим МУП са трошком од милион еура и ресор финансија и социјалног старања који ће по том основу потрошити око пола милиона.
Генерални секретаријат Владе по том основу имаће издатак од 140.000, а кабинет предсједника Владе 40.000 еура.
Судови ће по том основу потрошити 230.000 еура, тужилаштва 64.000, Министарство правде и људских права за наведене уговоре резервисало је 35.000 еура, Управа за извршење кривичних санкција чак 520.000, а Министарство одбране и Војска око 200.000 еура.
Министарство финансија и социјалног старања и институције под њиховом ингеренцијом за уговоре о дјелу издвајају око пола милиона еура, али на више различитих позиција.
По уговорима о дјелу издваја се и Управа за статистику која је за ту намјену опредијелила 387.272 еура, са додатних 1.522.154 милиона за програм пописа становништва.
На позицији управљање државном имовином, односно за текуће трошкове, на име издатака за уговоре о дјелује обезбијеђено је 1,8 милиона…
Према оцјени Сандре Обрадовић из Уније слободних синдиката (УЦЦГ) уговори о дјелу су проблематични са више аспеката, а један од најпроблематичнијих је то што радник не остварује ниједно право осим зараде.
Она истиче да лица ангажована на тај начин немају осигурање, прије свега пензијско, а осим тога губитак посла је у значајној мјери олакшан, па су самим тим мач над главом запосленог.
“Уговори о дјелу треба да постоје, али они су по својој природи ограничени на период док се не одради неки посао по пројекту или услед повећаног обима посла. Међутим, проблем је што се они користе годинама за одређене раднике и то је очигледна злоупотреба. Да се они користе само за сезонски посао, то би било у реду, али то се отело контроли па су буквално замијенили уговоре о раду који су једини прави уговори”, оцијенила је Обрадовић.
Њено мишљење дијели и Ненад Марковић из Савеза синдиката који истиче да од уговора о дјелу само корист има послодавац због пореза од девет одсто.
“Осим те плате и пореза који је доста мали послодавац нема никакву обавезу према запосленом. Уговори о дјелу су дефинитивно најлошија опција за запослене и они треба да буду изеузетак, међутим, код нас су постали правило, како у приватном, тако и у државном сектору. Свједочимо бројним злоупотребама, али људи ћуте јер чувају барем ту плату коју имају”, сматра Марковић.
Дугогодишњи синдикалац Веселин Вујановић каже да Закон о раду треба да препозна уговор о дјелу, али и да се спријече његове злоупотребе.
“Заиста постоји потреба за сезонским и додатним ангажманом. Све што се допунски ради, треба да се и плати и да га закон препозна. Имамо проблем што нам законе често доносе људи који немају додир са праксом. Увијек постоји потреба за хонорарним ангажманима и то треба увести у законске токове. Евентуалне злоупотребе требало би да су одговорност Инспекције рада. Нама је пракса показала да потреба за уговорима о дјелу постоји”, закључује Вујановић.
Извор: ДАН
