Црна Гора не само да није испунила План оптимизације јавне управе који предвиђа смањење гломазне администрације за пет одсто на централном, односно 10 одсто на локалном нивоу, већ је повећала број запослених у јавној управи за осам одсто, пишу Дневне новине.
Тако је на крају 2020. године у јавној управи радило 55.428 грађана, умјесто 48.063, колико је било предвиђено Планом. То се наводи у Извјештају о реализацији Плана оптимизације јавне управе 2018-2020. за прошлу годину који је Влада усвојила јуче.





За поменуте двије године број запослених у државној управи повећан је за 4.195, док је само током прошле године радни однос на централном нивоу засновало 2.380 лица.



Интересантно је да је највећи број запошљавања и ангажовања реализован током друге половине 2020. године, што се повезује са одржавањем парламентарних избора у августу.



“У периоду од дана расписивања до дана одржавања парламентарних избора, у јавној управи су запослена и ангажована 774 лица, и то 585 лица на централном и 189 лица на локалном нивоу. У првој половини године, до највећег повећања броја запослених дошло је у секторима здравства (217), унутрашњих послова (182) и финансија (67). Слично првом полугодишњем периоду, у другој половини 2020. до највећег повећања дошло је у секторима здравства (202), јавне управе (175) и унутрашњих послова (130)”, пише у документу.



У периоду од 2018. до 2020. године највише се запошљавало у сектору образовања, па је тако у ресору просвјете број запослених повећан за чак 2.702, док подаци за прошлу годину показују да су највише радника запослили Клинички центар Црне Горе и остале јавне здравствене установе, Управа полиције и Управа за инспекцијске послове.



У документу се наводи и да је 1.201 запослени напустио јавну управу.



“Највећи број лица напустио је централни ниво по основу остваривања права на пензију 401 лице, од чега највише њих у сектору просвјете (155), док је 216 лица споразумно раскинуло радни однос. Анализирајући број лица која су засновала радни однос и број лица којима је престао радни однос у извјештајном периоду, закључује се да је највише промјена у структури запослених било у сектору здравства”, наводи се између осталог у Извјештају.



Када су отпремнине у питању, на централном нивоу је закључено 378 споразума о престанку радног односа уз исплату отпремнине. По овом основу исплаћено је око 4,1 милиона еура.



Такође, закључено је још 70 споразума о престанку радног односа уз исплату отпремнине са запосленима у Војсци Црне Горе, Јавном предузећу РТЦГ, ЈП Национални паркови Црне Горе, Лука Бар а.д. и Монтецарго а.д. Подгорица. По овом основу исплаћене су отпремнине у износу од око 810.000 еура.



Од почетка примјене Одлуке о споразумном прекиду радног односа уз исплату отпремнине достављена су и 222 споразума из локалних органа и служби, за које је опредијељена отпремнина у износу од око 2,1 милиона еура.



Из Владе су оцијенили да гломазна и нефункционална администрација представља велико оптерећење за државни и локалне буџете, а ефикасност рада није на задовољавајућем нивоу. Стога најављују да је једна од првих мјера коју ће Влада предузети ка побољшању оваквог стања у јавној управи доношење закона о Влади, које је планирано до краја текуће године.



“Сврха доношења овог закона је стварање одговарајућег правног система који омогућава дјелотворнију институционалну координацију, ефикаснију јавну потрошњу и повећану одговорност рада јавне управе”, пише у документу.



РТЦГ