Питање које се нужно намеће је – одакле право некоме ко је оптужен за плагијат да „едукује“ Владу и министре!?
Бар посљедње двије деценије, упоредо са палим режимом, „независним“ интелектуалцима и „дворским“ умјетницима, наше године „јеле“ су и разноразне НВО.
За разлику од првопоменутих „паразита“ – оне се нису „храниле“ искључиво државним новцима. Ипак, западни грантови нису их учинили независним од Мила Ђукановића и ДПС-а, нити осјетљивијим на невоље суграђана – уколико је ријеч о Србима.
У том контексту, ни Далиборка Уљаревић, извршна директорка НВО Центар за грађанско образовање (ЦГО), није изузетак. Трговац утицајем, како је назива један дио невладиног сектора, била је ангажована као једнодеценијски београдски студент у организацији протеста против режима Слободана Милошевића. Своје “слободарске” идеје по повратку у Црну Гору замијенила је – конформизмом.
Њен „грађански“ дух најбоље се очитовао у данима када су вјерници, грађани Црне Горе, бранили светиње од похлепе ДПС-а и сателита, а она – указивала на опасност од „велике, зле Србије“, која жели да од Црне Горе направи – Републику Српску, наслањајући се тако на доминантни ДПС-нартив. Недавно нам је „открила“ и да је патријарх Порфирије, у „коалицији“ са митрополитом Јоаникијем и предсједником Србије Александром Вучићем, желио да угрози мир у Црној Гори.
Једноставним прегледом сајта ЦГО, читаоцу не може промаћи да не постоји област којом се Уљаревић не бави. И, премда би суштина дјеловања ЦГО требала да буде борба за једнака права свих, тешко је пронаћи реакцију Уљаревић и „дружине“ у годинама када је бивши режим спроводио дискриминаторске политике над Србима, а свештенству и непослушним пријетио „тракторима“.
Чињеница да народ није бирао ни Уљаревић ни ЦГО – ни мало их не омета да се „самопрогласе“ за „савјест друштва“, инстанцу пред којом је сваки јавни дјелатник дужан да правда властите поступке, образлаже планове и, у зависности од „тачности“ одговора, добије „сертификат“ да је „прогресиван“ и „модеран“.
Одакле „црпе“ оволику количину самопоуздања – свакако је тајна за већину грађана Црне Горе. Ка, и одакле им стиже новац, будући да на плану демократизације и унапређења Црне Горе нису урадили ништа. Осим, уколико развој лицемјерја, као популарне „дисциплине“, није један од октроисаних циљева поменуте НВО и њихових ментора.
Сљедеће питање, које се нужно намеће је и – одакле право некоме ко је оптужен за плагијат да „едукује“ Владу и министре!?
Подсјетимо, Медијска мрежа Антидот оптужила је Далиборку Уљаревић да је плагирала дипломски рад у којем је, наводно, без цитирања, инкорпорирала дјелове књиге проф. др Радована Радоњића, као и неке брошуре о демократији.
Према анализи коју је, за потребе истраживања Антидота, урадио стручни тим састављен од еминентних експерата са Београдског универзитета, применом софтвера за детектовање плагираних научних садржаја „iThenticate“, утврђено је да Уљаревићкин дипломски рад из 2004. године, под насловом “Значај и улога толеранције у друштву”, садржи више од 30 процената плагираног садржаја.
С тим у вези, госпођи Уљаревић смо поставили сљедећа питања:
1) Како коментаришете наводе Медијске мреже Антидот да сте плагирали дипломски рад?
2) Како коментаришете чињеницу да је софтверска анализа утврдила да сте из, Вама повјереног рукописа књиге „Демократија“ др Радована Радоњића, без икаквог навођења извора преписали читаве пасусе, лажно их представљајући као свој ауторски рад?
3) Да ли Вас поменуте „контроверзе“, које прате Ваш дипломски рад, дискредитују у смислу „промовисања академске честитости и борбе против плагијата у Црној Гори“, које су дефинисане као неке од сфера дјеловања Ваше НВО?
4) Како коментаришете чињеницу да су из Министарства просвјете, науке, културе и спорта поново актуелизовали питање Вашег дипломског рада?
И, морамо констатовати да је Уљаревић заслужила похвале, бар кад је у питању брзина одговора.
Она тврди да је ријеч о „клеветничкој кампањи“ против ЦГО и ње лично од стране бивше власти, због тога што су истраживали и анализирали рад појединих функционера бивше власти.
„Вјерујем да ћете се сјетити да је захваљујући нашим напорима те године утврђен сукоба интереса функционера ДПС-а Александра Андрије Пејовића, који је након тога окончао своју министарску каријеру. Такође, лако ћете утвдити простом интернет претрагом да се наводна анализа Антидот-а појавила у вријеме кад се ЦГО бавио плагијатима бившег директора Управе полиције, Веселина Вељовића. Тим поводом у току су два судска поступка, од којих ће један бити брзо окончан, па ћете имати судски утврђене чињенице које можда и не носе ту дозу сензационализма.
Што се тиче Вашег посљедњег питања одговор се сам намеће – Весна Братић је кренула корацима заштитника лика и дјела Веселина Вељовића што представља њен, а не наш проблем.
Свакако и МПНКС-у и свима другима који крену тим добро утабаним стазама даћемо прилику да на суду докажу своје наводе.“, закључила је Уљаревић.
Обратили смо се и Министарству просвјете, науке, културе и спорта, са сљедећим питањима.
1. Да ли је нострификована диплома Далиборке Уљаревић?
2. Да ли је вршена додатна контрола, након што су медији објавили истраживање Антидот који тврде да је госпођа Уљаревић плагирала дипломски рад?
Из Министарства су нам одговорили да је, по њиховим сазнањима, госпођа Далиборка Уљаревић дипломирала 2004-е године. Како је тада била заједничка држава Црне Горе и Србије, та нострификација није била потребна. Такође, истакли су да постојање плагирања неког рада не утврђује Министарство.
„Овим се бави Универзитет Црне Горе, или евентуално Тужилаштво. Стога, МПНКС нема овлашћење да врши контролу дипломских радова.“, поручили су.
Можда ће дани пред нама показати да ли је Уљаревић „поносна власница“ плагираног дипломског рада или не. У сваком случају, бићемо много задовољнији уколико њене „експертизе“ буду бар мало другачије од „закључака“ ДПС-а. У тој вишедеценијској „кохабитацији“, понекад је тешко закључити ко кога плагира.
IN4S