Ових дана прашина се подигла због предлога да улица у Беранама носи име Ратка Младића, међутим у сусједној Петњици, иако незванично, већ неколико година постоји Улица Османа Растодера којег су послијератне власти прогласиле за ратног злочинца.
На друштвеним мрежама покренута је полемика овим поводом, а Небојша Бабовић је објавио да је Централни привредних субјеката Црне Горе још прије четири године прихватио регистрацију предузећа из Петњице које је као пословну адресу навело “Улица Османа Растодера”.
“Та адреса је прихваћена и тиме је ова прича престала да буде локални инцидент са таблом и постала државни проблем.
Ово предузеће послује редовно и нормално са адресом ратног злочинца, а да за ове четири године нико на то није обратио пажњу. Ни ЦРПС, ни Управа прихода, ни Привредна комора, ни Општина Петњица, ни ко зна колико пословних и државних партнера”, написао је он.
Иако се овај предлог провлачио кроз медије више пута и сваки пут изазвао пажњу јавности, Растодер никад званично није добио своју улицу, иако по друштвеним мрежама кружи и фотографија са таблом.
Када је било ријеч у улици Османа Растодера у Петњици, функционер Бошњачке странке Аднан Муховић је прије неколико година оцијенио да улица не представља провокацију јер се ради о “врло значајној личности у Бошњака, који је врло успјешно бранио Бихор од црногорских четника.
Ипак, прошле седмице Бошњачка странка је одмах реаговала и на предлог да улица носи назив по Ратку Младићу, организовала пресконференцију не чекајући да искажу своје запрепашћење и осуде предлог који нема основе ни да буде разматран.
Подсјетимо, Осман Растодер и његове јединице у сарадњи са “Бали вулентарима” током Другог свјетског рата убили око 4.000 Срба већином нејачи у околини Андријевице. Нјегове јединице су се посебно истакле у злочину у Велици.
Borba
Osman Rastoder je italijanski poslušnik i pod njihovom zaštitom se ,,junačio“, ali samo po Bihoru. Pošto Bihorci nemaju junake, onda na svaki način, preko udbinog istoričara Šerba Rastodera, koji je završio studije u Beogradu u prslim opancima, plačući na ispitima da bi ganuo profesore, a veličajući komunističku vlast, pokušavaju da od ,,junaka“ koji se šepurio po Bihoru i navodno ga odbranio od četnika naprave neku značajnu ličnost. Čim su Italijani pobjegli, on je bio manji od makovog zrna, pa je pored sve te lažne priče, sarađivao sa mrskim im četnicima. Da su htjeli četnici ne bi ostalo bihorsko uvo, ali su oni samo kažnjavali zlikovce i poznate mrzitelja svega što je pravoslavno i srpsko. Na taj način oni su potirali sebe, jer su svi potomci starih Srba, a priče o dolasku iz drugih krajeva Crne Gore su laž. Oni i danas govore starim srpskim jezikom, ekavicom. Poštose Osman mula sakrio, stradao mu je sin, nasred Harema, a da prstom nije mrdnuo. Tako je to – dok mi naše junake zaboravljamo oni od kukavica i italijanskih priprepaka hoće da naprave imena.