У Црној Гори, као у ЕУ и у земљама региона, изражена је проблематика кријумчарења и недозвољене трговине акцизним робама, прије свега цигаретама. Ова криминална активност доводи до губитка прихода од акциза, пореза и царина, односно проузрокује значајан губитак за буџет Црне Горе и доводи до дестабилизације тржишта и угрожавања легалних пословних структура, наводи се у Процјени опасности од тешког и организованог криминала у Црној Гори (SOCTA2021).
Како је наведено у документу објављеном на сајту Владе, Црна Гора сваке године губи између 15 и 20 милиона еура због сивог тржишта цигарета, што је 30% вриједности укупног легалног тржишта дуванских производа.
Препозната су три начина – руте кријумчарења цигарета – плавом линијом (море/језеро), зеленом линијом (званичне границе), као и мјешовита рута која подразумијева коришћење обје наведене руте.
Плава линија, осим кријумчарења у акваторијуму Скадарског језера, обухвата и поморску руту преко Луке Бар и територијалних вода, из правца Италије или Албаније и обрнуто.
Зелена линија подразумијева кријумчарење како преко званичних граничних прелаза, тако и преко већег броја локација које се налазе дуж граничне линије.
„Што се тиче мјешовите руте, улога Црне Горе је транзитна, а најчешћи и по обиму најзначајнији је транзит цигарета који се одвијао преко Слободне царинске зоне Луке Бар и то од земаља отпреме ка земљама Европске Уније. Као земље поријекла јављају се земље оф-шор зоне, Блиски Исток, сјеверноафричке државе, Руска Федерација, УАЕ, Кина, Турска, Молдавија, Бугарска, Украјина, Бјелорусија, Албанија, Грчка, Кипар, а крајња дестинација је тржиште ЕУ – Италија, Шпанија, Грчка и Велика Британија“, пише у SOCTA 2021, а преноси портал РТЦГ.
Како се истиче, фирме које су вршиле транзит цигарета преко Слободне царинске зоне Луке Бар су посједовале сва документа за обављање овог посла и најчешће су регистроване на оф-шор дестинацијама попут Хонг Конга, Кариба, Доминиканске Републике, Уругваја и других дестинација тзв. пореског раја.
На тај начин цигарете су легално долазиле и складиштиле се у Луци Бар, након чега је долазило до злоупотреба и то најчешће на два начина.
„Након отпремања цигарета из Луке Бар и изласка бродова из наших територијалних вода, пошиљке мијењају документацију и крајњу дестинацију (регистровано је неколико запљена цигарета да након изласка из Луке Бар, бродови скрену са назначене руте, нпр. Либија и због наводног квара покушавају да пристану у земље ЕУ). Такође у водама Средоземља често се врши претовар са већих на мање бродове, који лакше долазе до обале земаља ЕУ“, пише у документу, преноси портал РТЦГ.
Истиче се да цигарете остају у Црној Гори, гдје се један дио продаје на локалном тржишту, а други дио се кријумчари у земље окружења (цигарете које су на овај начин прокријумчарене и нелегално изашле из складишта слободне зоне, ‘раздужују’ се фиктивним документима наводног извоза који је извршен бродским превозом).
„Највећи број цигарета који је долазио у Луку Бар углавном је пристизао из лука Фамагуста, Ђоја Ди тауро, Констанца, Порт Саид и Дубаи. Осим оригиналних цигарета које су се допремале у Луку Бар, а које су намијењене легалном тржишту, регистровано је да су се у Луку Бар допремале и фалсификоване цигарете, у највећем дијелу произведене у Кини, чија је крајња дестинација сиво тржиште земаља ЕУ, Азије, Африке и Русије“, наведено је у SOCTA 2021 а преноси портал РТЦГ.
Кроз досадашње истраге није регистровано да се цигарете нелегално производе у Црној Гори, истиче се у документу Владе.
„Регистровани су случајеви да се легално произведене цигарете у Црној Гори уз коришћење фиктивне документације пласирају на илегално домаће тржиште“, навела је Влада у документу, преноси портал РТЦГ.
Најчешћи брендови цигарета одузети на сивом тржишту дуванских производа су Merilyn, Cosmopolitan, Prestige, Corset и Eva Slims (произведене у Бугарској), Trokadero и FM (произведене у С. Македонији), Ashima (произведене у Кини), Mac super slims (УАЕ), као и Regina, Marble, Ibiza, Duhe classic, King, Virginia King, A1, Ma, Like, President и Fancy.
Заплијењене цигарете су биле намијењене како даљем кријумчарењу тако и црногорском тржишту. У Црној Гори, како се указује, крајњи и највидљивији учесници кријумчарских ланаца су улични продавци, па тако имамо и велики број запљена на пијачним и отвореним просторима.
„Највише таквих запљена је извршено на територији Подгорице, Берана, Колашина, Бијелог Поља, Рожаја, Никшића, Бара, Будве, Цетиња, Херцег Новог, Пљеваља и Даниловграда“, пише у документу, а преноси портал РТЦГ.
Извор: РТЦГ