Пише: Иван Милошевић
Прочитам коментаре набилдованих Монтенегрина о неуспјеху црногорских спортиста на Олимпијади. Један се чак острвио на њих као смрт на бабу и тврди да су обрукали Црну Гору. Посебно се то односи на рукометашице. Од њих се очекивала најмање бронзана медаља и улазак у алеју славних. Све њихове наде покопала је Русија која их је елиминисала у четвртфиналу! Гдје баш од Русије да испадну! Да су их побиједиле Хрватска или неке од земаља НАТО-а, набилдованим Монтенегринима би било лакше, глатко би признали да су изгубили од бољих, али како да кажу да је Русија боља од Црне Горе! Та мрска Русија која је једно вријеме одвајала апанажу за Црногорце и наше владике, дипломатски омогућила да се Црна Гора призна као међународно призната држава и помагала развој малене Црне Горе. Е, сад тој и таквој Русији увела је санкције малена Црна Гора као знак захвалности и још се Русија испријечи испред Црногорки у Токију и пресијече их на пола пута до медаље!
Ипак, прича о рукометашицама има једно друго лице и то оно примитивно политичко. Колико пратим спортска догађања никада црногорска репрезентација у било којем спорту није носила зелене дресове. Ту нову политичку моду у живот су увеле рукометашице и то посебно након 30. августа! Гдје год стигну шепуре се у зеленим дресовима и чак и из далеког Токија јасно поручују за кога играју и коме дарују своје побједе и поразе. Ваљда није потребно посебно објашњавати шта је порука зелених дресова и какву улогу они имају у данашњој подијељеној Црној Гори!
Због тога ми је било трагикомично када је прошле седмице Здравко Кривокапић у Токију бодрио црногорске рукометашице обучене у зелено! Та сцена права је слика и прилика данашње Црне Горе, а посебно постизборног ревидирања актуелне владе. У кампањи уочи 30. августа Здравко је био на челу коалиције која је махала неким другим бојама, али након избора боје су се промијениле! Када Здравко ревидира оонда баш ревидира, нема код њега нешто миц по миц, него директно – као гром из ведрог неба!
Зелене дресове Црне Горе већином носе садашње или бивше активисткиње ДПС-а. Када видим Јованку Радичевић одмах примјетим изнад њене главе и Мила и његову дружину, а тако је и са осталим Јованкиним другарицама – Итаном, Ђурђином… Само им још фали НАТО тренер Драган Аџић, па да евроатланстски и ДПС имиџ рукометашица буде комлетан.
Наступ рукометашица на Олимпијади је порука из далеког Јапана нама самима да се ДПС не предаје и да они за даљу трку имају своје тимове. Један од њих скапава по европским и свјетским борилиштима и у зеленим дресовима свједочи да ће подјела у Црној Гори бити и даље и да је дијељење тек почело или да добија нови замах. Не разумијем како те дјевојке, које кажу да играју за Црну Гору и да за њу остављају срце на терену, тако олако обуку зелене дресове и поруче Црној Гори да играју само за једну њену половину, док она друга нека се слика. Након такве поруке, зачудо, и оне, као и остали слични њима, се љуте што та друга половина навија за друге боје, односно за Србију!
Нова власт није учинила ништа да из спорта избаци актуелну и неукусну политику. Истина, ни у осталим областима се нијесу прославили, али најбезболније су могли неке промјене да баш спроведу у спорту. За почетак барем склоне у неке фијоке зелене дресове рукометашица! Међутим, нова власт задњих дана показује које боје су им најпривлачније и због којих су и дошли гдје су сада, а те боје су боје новца! Стога, боли њих уво у каквим ће дресовима играти Јованка, Итана, Ђурђина и другарице. И да обуку дресове са свим познатим основним бојама чисто сумњам да би Здравко и Милојко било шта примјетили!
Шалу на страну, али црногорске рукометашице би морале да знају да овако не иде и да не могу да истрче на терен и постигну какав-такав спортски успјех, када у Црној Гори пола становника одмах мијења канал када их види у зеленим дресовима. Можда то њима ништа не значи, али гарант да неке тајанствене силе имају ту свога посла и не дају рукометашицама да дају гол када треба!
ПС. Не слажем се са онима који сматрају да је црногорски спорт доживио неуспјех у Токију. Земља са пола милиона одраслих требало би да буде пресрећна уколико се било који њихов спортсита или тим и квалификује за велико спортско такмичење као што је Олимпијада. Само учешће на таквој спортској смотри је велики успјех! Међутим ови зелени дресови црвених комуниста Монтенегрина поквари и ту чињеницу и аплаузе једног дијела Црне Горе пренесе на рачун Србије! Ко им је крив када толико воле зелено и када им је Мило пречи и од медаље и своје најрођеније браће!
Carska Rusija je bila prijatelj Crne Gore, ali se i tu naplaćivala, jer su njene pustare naseljavali Srbi iz Crne Gore i Srbije i borili se u nenoj vojsci. Komunistička Rusija ( i SSSR ) ,,prijatelji“ su Crne Gore iz koristoljublja. Šta su uradili da nas spasu bombardovanja i da sačuvaju Kosovo? Ništa. Toliko o ,,majci Rusiji“! Sport Crne Gore je i sada potpuno u rukama DPS, niko ne zna koliko je odvojeno svih ovih godina novca za tu djelatnost, koliko su dobili sportisti, a koliko su pokrali ostali. Desilo se da nepismeni, neobrazovani članovi DPS preko sporta proputuju svijetom i da napune torbe parama. Lako je biti uspješan klub, recimo, ženski rukometni klub Budućnost kad im se narodne pare daju šakom i kapom i lako je biti trener tog kluba kad mu se dovedu najbolje igračice svijeta. Reprezentativke Crne Gore na čelu sa malom kočopernom Radičevićkom, koja možda nije pročitala ni neku bajku a ne nešto ozbiljnije, dobile su stanove, kuće, bogatstvo, fakultetske lažne diplome ( užas je da je ona Raičevićka, koja jedva sastavlja dvije rečenice stekla fak. diplomu i sve od naših para. Da im naređeno igrale bi one gole na OI u Tokiju, a ne samo u zelenim dresovima. tako je i sa ostalim sportovima.