„Осим притиска на рад, личне и професионалне дискредитације заштитника као и саме институције, те очигледне потребе за скандализацијом у конкретном случају не видимо други мотив оваквог поступања“
Заштитник људских права и слобода саопштио је да је докторка Сандра Ђурановић објављивањем извјештаја о употреби хемијских средстава током протеста на Цетињу 5. септембра 2021. године „нарушила начело повјерљивости поступка, које је гарантовано Законом“.
Омбудсман је реаговао на наводе који су објављени у тексту на порталу Вијести „Ђурановић оптужила Бјековића: „Рекао ми је да у извјештају за Цетиње нема потребе да помињем паљење гума““.
Реаговање Заштитника људских права и слобода преносимо интегрално.
„Користећи законску могућност да за потребе испитивања повреде људских права и слобода Заштитник може позвати свако лице у својству свједока/иње или ангажовати стручњака/ињу из одговарајуће области, за потребе поступања по притужбама о прекомјерној употреби хемијских средстава током демонстрација на Цетињу затражили смо стручно мишљења специјалисткиње токсихолошке хемије (гђе Данијеле Шуковић) и једине клиничке токсиколошкиње у Црној Гори (др Сандре Ђурановић).
Будући да је мишљење Заштитника у фази израде, наглашавамо да налаз др Ђурановић није смио бити јавно објављен, јер се тиме нарушава начело повјерљивости поступка, које је гарантовано Законом. Она је о томе била упозната изричито и више пута, па њену одлуку да свој налаз медијски промовише сматрамо опструкцијом рада институције и покушајем притиска на доношење коначног става о поступцима који су у току. Имајући у виду ову чињеницу, као и низ других корака за које смо у сазнању да је докторка предузела прије доношења мишљења Заштитника, јасно је да цијела процедура може бити компромитована. О томе, као и детаљима „уводног образложења“ др Ђурановић током састанка, коме је присуствовало пет особа, може се говорити само кроз осврт на читаву процедуру, а у оквиру коначног мишљења. Наиме, јавности је познато да Заштитник, до доношења мишљења – као коначног акта о одређеном питању, не може коментарисати детаље испитног поступка, па ни стручне налазе. Сва сазнања и аргументација (о времену употребе хемијских средстава, локацији, количини и другим подацима добијеним од надлежних органа и грађана) биће образложена у појединачним мишљењима, која ће бити доступна јавности.
До тада, у обавези смо реаговати и демантовати грубе неистине и квалификације из поменуте забиљешке коју су објавили поједини портали, а тиче се наводних притисака и захтјева Заштитника да докторка у извјештају „не помиње како је на здравље грађана могао утицати дим гума које су запалили демонстранти“. Уколико су објављени наводи из забиљешке вјеродостојни, они управо компромитују професионално саму докторку, која је о послу за који је ангажована и који је повјерљиве природе, одлучила да информише орган у односу на који је поступак покренут. Осим притиска на рад, личне и професионалне дискредитације заштитника као и саме институције, те очигледне потребе за скандализацијом у конкретном случају не видимо други мотив оваквог поступања.
Важно је појаснити да је др Ђурановић, као клинички токсиколог, требало да се првенствено одреди према евентуалном утицају сузавца на здравље грађана (како је притужбама изричито и тражено), а да је специјалисткиња токсихолошке хемије (гђа Шуковић) требало доминантно да процијени утицај на животну средину, а што се посредно могло одразити на здравље грађана. Није тачно да је било ко из институције, на било који начин, тражио да се у извјештај не унесу све чињенице, укључујући и утицај свих фактора на здравље подносилаца притужби. Напротив, управо је инсистирано да се унесу и повежу све чињенице које су од утицаја на здравствено стање подносилаца притужбе и коначан став по овом питању.
Одлучно демантујемо нетачне и злонамјерне наводе да је заштитник Бјековић на било који начин помињао мишљења „других битних људи“ о мјесту и другим детаљима у вези са устоличењем митрополита СПЦ, господина Јоаникија. Умјесто овог гнусног подметања, чињеница је да је цјелокупни ангажман институције (као и увијек) овом приликом искључиво био везан за покушај смиривања тензија у друштву, прије и послије догађаја, а накнадно и поступање по притужбама и по сопственој иницијативи у односу на активности полиције према грађанима на Цетињу. Јавности је од раније познат став Заштитника, више пута поновљен у медијима, о потреби поштовања права на слободу вјеросповијести и права на слободу мирног окупљања, што искључује било какав утицај на доношење било чијих одлука.
Неистинита је и изјава о намјери Заштитника да „иде на Цетиње током протеста“ јер је то (као и у свим сличним ситуацијама до сада) требао чинити посебни тим институције који се тиме бави, о чему свједочи и саопштење које је у вези са тим тада објављено. Важно је подсјетити, а медији су о томе извјештавали, да смо у вези са цетињским протестима у неколико случајева утврдили повреду права грађана, али да је било предмета у којима нисмо утврдили прекорачење овлашчења или незаконито поступање полиције. Стога не видимо мотив да се накнадно трудимо да „бранимо“ или „нападамо“ рад овог органа или понашање грађана и вјерујемо да је свима који желе објективно да сагледају ову ситуацију јасно да у овим предметима имамо искључиво индивидуалан и објективан приступ, заснован на утврђеним чињеницама и релевантном праву.
У односу на наводе објављене на порталу Ин4с да „се долази до закључка да је службена забиљешка материјални доказ о кривичном дјелу Омбудсмана“, саопштавамо и да сматрамо да је једини деликт садржан у чињеници да је др Ђурановић грубо злоупотријебила указано повјерење и из себи знаних разлога, упркос обавези објективног и повјерљивог поступања, покушала да компромитује рад институције, успори поступање у овом предмету и изврши незаконит притисак прије доношење коначног мишљења.
Без обзира на овакве и сличне притиске засноване на приземним и неутемељеним нападима институција ће у овим, као и у свим претходним случајевима, акте доносити искључиво у складу са Уставом, законима и потврђеним међународним стандардима“, закључује се у реаговању Заштитник људских права и слобода.
Извор: Вијести