Већ у другој седмици мандата и на моју иницијативу, одржан је разговор са министром спољних послова Србије Николом Селаковићем. Том приликом изречен је наш став да смо отворени за ресетовање и унапређење односа
Министар вањских послова Ђорђе Радуловић најавио је у интервјуу за Вијести, да ће ускоро почети економски дијалог Црне Горе и САД који би требало да допринесе ревитализацији економије државе и “дефинише простор америчке помоћи у областима које коче економску интеграцију Црне Горе у ЕУ”.
Он је задовољан је садашњом дипломатском мрежом државе, наводећи да су у њој људи који, без обзира на своја лична политичка увјерења, на прави начин заступају интересе земље.
Почетак Вашег мандата обиљежиле су тензије око дипломатских представника Црне Горе, насљедили сте проблем са амбасадором Србије. Да ли МВП сада контролише дилпломатску мрежу или још има “слободних стријелаца” који не спроводе политику нове Владе?
Када је ријеч о ресору вањских послова, јасно је да су промјене неопходне. Као Министарство, стратешки размишљамо у правцу професионализације црногорске дипломатије. Од почетка мандата подржавам став да би државу требало да представљају каријерне дипломате, државни службеници који су обучени и дужи низ година раде на конкретним дипломатским пословима. Тај задатак није могуће реализовати преко ноћи, потребно је вријеме, дугорочни планови и наш предан рад на њиховој реализацији.
Затечено стање је било такво да је од 38 шефова дипломатско-конзуларних представништава, око двадесет било политички именовано, што је више од половине. У том смислу подсјетићу да је Законом о вањским пословима предвиђено да можемо имати до 30 одсто некаријерних дипломата, а ова цифра је увелико превазилазила предвиђен број.
Опет, то не значи да надаље неће бити амбасадорских именовања која долазе из других сфера и професија. Хоће, али сходно Закону који каже да, у складу са предвиђеним постотком, постоји могућност именовања лица које није дипломата, наравно уколико испуњава низ критерија, као на примјер да је црногорски држављанин, да активно говори један страни језик и да је остварио запажене професионалне резултате.
Вјерујем да сада у оквиру наше дипломатске мреже Црну Гору представљају људи који су, без обзира на своја лична политичка увјерења, у професионалном дјеловању потпуно неутрални и да на прави начин заступају интересе наше земље. Наравно, уколико би се у било ком тренутку догодило да неки дипломата поступа мимо принципа, устаљених стручних узуса и инструкција МВП, то би свакако био повод да се размисли о његовом даљем ангажовању.
Како планирате да побољшате дипломатске везе између Црне Горе и Србије? Имате ли најаве да ће Србија послати новог амбасадора у Црну Гору?
Када говоримо о проглашењу амбасадора Божовића (Владимир) персоном нон грата, подсјетићу да је ова одлука донијета седам дана пред ступање на дужност нове Владе. Она подразумијева ускраћивање гостопримства да обавља дужност амбасадора Републике Србије у Црној Гори, а као што сам више пута истакао, ова мјера би требало да буде задња у дипломатији. Као и приликом одговора на претходно питање, када је ријеч и о овој теми, поново говоримо о затеченом стању, односно одлуци која се десила прије ступања на дужност. Ипак, због поштовања устаљене дипломатске праксе она сада подразумијева нашу обавезу да поступамо у складу са конвенцијама које су једна врста закона, што значи да Влада не може повући одлуку о проглашењу Божовића персоном нон грата, а да не прекрши конвенције. А знамо да, ако се закон, односно конвенција, једном прекрши, и то свјесно, може само да се постави питање – “гдје је томе крај”?
Регионална сарадња је приоритет у вањскополитичкој агенди, и на томе свакодневно предано радимо.
Већ у другој седмици мандата и на моју иницијативу, одржан је разговор са министром спољних послова Србије Николом Селаковићем. Том приликом изречен је наш став да смо отворени за ресетовање и унапређење односа. Сматрам да би фокус развоја билатералних односа наше двије независне државе које су први сусједи, требало да буду питања која надилазе дневно-политичку реторику.
Надамо се да ће из реда сјајних дипломата које ова земља има ускоро услиједити именовање новог амбасадора Републике Србије у Црној Гори који ће предано радити управо на остварењу ових циљева.
У каквом аранжману у МВП-у су осам амбасадора који су опозвани? Недавно је објављено да је Миодраг Влаховић и званично ван МВП. Шта је са осталима? На који начин ће одговарати бивши амбасадор у Кини, Дарко Пајовић?
Када говоримо о овој теми, све одлуке Министарства донесене су у складу са Законом о вањским пословима.
Наиме, поједини амбасадори попут Дарка Пајовића били су у радном односу у МВП на одређено вријеме. Радни однос су засновали доношењем указа о постављењу за амбасадоре, док је доношењем указа о опозиву са функције амбасадора престао и радни однос у Министарству вањских послова.
С друге стране, други попут Миодрага Влаховића били су у радном односу на неодређено вријеме. Они су одабрали да по престанку функције шефа дипломатског представништва остваре право на накнаду, у складу са чланом 108 поменутог закона, што је имало за посљедицу престанак радног односа.
Такође, ово је својеврсна прилика да додатно освијетлимо питање дисциплинских поступака који су били покренути против двојице бивших амбасадора.
Дакле, усљед престанка радног односа Дарка Пајовића и Миодрага Влаховића обустављени су и дисциплински поступци који су покренути. Појашњења ради, Дисциплинска комисија Владе, а не МВП, може водити поступак само против лица која су у радном односу и ту утврђивати евентуалну одговорност. Имајући у виду да Пајовић и Влаховић више нису запослени, она је по службеној дужности донијела рјешење којим се поступак обуставља. Наиме, најоштрија мјера која се може изрећи је удаљење са посла (отказ), а сходно претходном објашњењу, ова лица више нису запослена у Министарству.
Када ће бити попуњавана упражњена мјеста представника Црне Горе у иностранству, да ли планирате само каријерне дипломате?
Професионализација дипломатске мреже је подухват који захтијева вријеме, нарочито имајући у виду поштовање Закона о вањским пословима, као и да је затечено стање било такво да су каријерне дипломате биле мање заступљене у односу на политичка и именовања, која је у прошлости дио јавности оштро критиковао. Упражњена мјеста шефова црногорских дипломатско-конзуларних представништава попуњаваће се планираном динамиком.
У дијелу јавности је било злонамјерних коментара у вези могућег изасланика у Загребу, колеге из Вијести, Владана Жугића. Можете ли објаснити о чему се ради?
Закон о вањским пословима препознаје могућност министра вањских послова да поводом одређених питања одреди лице у својству специјалног изасланика у некој држави или при међународној организацији. Именовање Владана Жугића за специјалног изасланика у капацитету аташеа за културу је препознато као могућност која би допринијела даљем унапређењу културне сарадње, промоцији културних интереса и презентацији потенцијала културе Црне Горе, те унапређењу опште сарадње у области културе и медија са Хрватском.
Док смо, на примјер, у Србији имали, за црногорске прилике, више људи у амбасади, то није био случај у Хрватској која је прошле године предсједавала Савјетом ЕУ, када смо отворили посљедње преговарачко поглавље. Такође, треба имати на уму да је Словенија сљедећа предсједавајућа, па размишљамо о привременом појачању особља амбасаде у циљу стицања драгоцјеног искуства.
Да ли може нашкодити вањској политици Црне Горе то што је специјална изасланица МВП-а при Европској унији са сједиштем у Бриселу, умјетница – Мирјана Делетић?
Сврха именовања специјалног изасланика у Мисији Црне Горе у Бриселу је допринос развоју и имплементацији владиних стратегија, краткорочних и дугорочних политика и иницијатива везаних за портфељ министра.
Мирјана Делетић има образовање у области међународних односа, мастер за европске интеграције и регионализам и преко десет година искуства у међународним односима и пословању у анализи, преговарању, изградњи партнерства и стратешком развоју друштвено-економских и политичких иницијатива на Западном Балкану.
Прије овог ангажмана, радила је у Европском институту за мир у Бриселу на стратегијама и иницијативама усмјереним на рјешавање конфликата као подршка европским државама и ЕУ…
Ово су детаљи из професионалне биографије гђе Делетић, који свједоче да није ријеч о професионалцу из области умјетности, како то у јавности жели да се прикаже. Свакако, важно је истаћи да је њено ангажовање сходно уговору орочено на годину, а то подразумијева да ће се о евентуалном продужењу одлучивати на основу резултата.
Да ли је политика Сједињених Америчких Држава донекле промијењена у односу на Црну Гору и Балкан, јер је било таквих очекивања, већи фокус, рецимо, на овим просторима. Јесте ли имали разговоре са неким из Бајденове администрације?
Нова америчка администрација је на почетку мандата окупирана бројним глобалним и епидемиолошким изазовима. Ипак, вјерујем да ће Западни Балкан остати на листи приоритета вањске политике САД.
Такође, САД су у више изјава на различитим нивоима одбациле било какве идеје о мијењању граница и исцртавању мапа на којима су по етничким линијама прекројене границе. Црна Гора је такође чврсто на позицији да рјешење проблема на Западном Балкану не треба тражити у промјени граница зарад етнички чистијих држава, већ напротив, у јачању грађанских друштава, толеранцији, мултиетничности, добросусједским односима.
Наша сарадња са САД као најснажнијим евроатлантским партнером је интензивна и редовна, а ускоро отпочиње и економски дијалог Црне Горе и САД који би требало да допринесе ревитализацији наше економије и дефинише простор америчке помоћи у областима које коче нашу економску интеграцију у ЕУ. Немамо сумњу да ће САД наставити да нас подржавају да постанемо и прва сљедећа и конструктивна чланица ЕУ.
Да ли је МВП активно укључено у ангажмане Владе око смањења јавног дуга?
Министарство вањских послова нема индивидуалне надлежности када је ријеч о смањењу јавног дуга.
Да ли и на који начин МВП преко дипломатске мреже покушава да објасни дијаспори дезинформације које се шире у вези најаве измјена прописа о регистру боравишта и пребивалишта? Да ли сте разговарали са неким од удружења?
Министарство вањских послова Црне Горе у континуитету посвећује нарочиту пажњу сарадњи с дијаспором, посебно посредством наших дипломатско-конзуларних представништава.
Током недавне посјете Паризу састао сам се са нашим људима који живе у Француској и упознао их са плановима Министарства, конкретним пројектима Управе за дијаспору, а највише пажње посветили смо образовању дјеце и у том правцу наставку сарадње са Министарством просвјете, науке, културе и спорта.
Наш став је да матица никада не смије заборавити ниједног свог држављанина гдје год и колико дуго се он налазио, живио и радио.
Опозив Лепосавића показатељ какву слику би Влада да изгради у очима међународне јавности
Колику штету је угледу државе направио скандал око релативизовања геноцида у Сребреници министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића? Шта је МВП урадило поводом “санирања” нарушеног угледа Црне Горе?
Влада је званичним саопштењем појаснила да поштује континуитет међународних обавеза Црне Горе, као и одлуке свих међународних институција.
Такође, више пута је поновљено да се не доводи у питање поштовање Декларације о прихватању резолуције Европског парламента коју је усвојила Скупштина Црне Горе 2009. године, а у којој се осуђује злочин геноцида у Сребреници почињен 1995. године, као и сви други ратни злочини почињени током сукоба на просторима бивше Југославије.
Одлука предсједника Владе да покрене процедуру опозива министра Лепосавића довољно говори о слици коју ова Влада жели да изгради у очима међународне јавности.
Вакцинисаћу се, вјерујем науци
Да ли ћете се вакцинисати против коронавируса? Ваша порука грађанима?
Вјерујем науци, вакцинисао сам своју дјецу. Да ли је потребно говорити о томе да ли ћу се ја вакцинисати? Наравно да хоћу.
Ипак, сходно препоруци љекара само ћу сачекати неко вријеме, имајући у виду да сам прележао инфекцију у марту и имам антитијела која би, како стручњаци кажу, требало да буду довољна да спријече поновно оболијевање у наредних неколико мјесеци.
Вакцинација је питање личног избора, али како смо имали прилику чути наше суграђане у ТВ репортажама, ово је и нека врста грађанске дужности. Колективни имунитет значи да не морамо сви да будемо вакцинисани, али мора већина. Ја ћу бити дио ње.
Извор: Вијести