Црногорска полиција упозорава да је за чланове криминалних група из наше државе карактеристична и употреба оригиналних биометријских докумената земаља региона, добијених на преваран начин. По наводима из Процјене опасности од тешког организованог криминала у Црној Гори, припадници криминалних група уз коруптивне активности усмјерене према нижерангираним службеницима државне администрације земаља региона, добијају личне податке преминулих лица или лица која су интерно расељена.
Потом их које користе приликом подношења фалсификоване документације за издавање биометријских докумената, навела је црногорска полиција у свом документу СОЦТА 2021 из марта ове године.
Можда и један од најпознатијих случајева тиче се Радоја Звицера, осумњиченог вође „кавчана“.
Тужилаштво Србије истрагом је утврдило да је оптужени вођа которског „кавачког клана“ шест пута 2015.године и 2016. године користио лажни србијански пасош за прелазак границе. Звицер је оптужен да је утицао на полицајца Миленка Ђукића из Темерина да му помогне и обезбиједи туђа документа и лажно боравиште у Новом Саду како би добио личну карту и пасош на име Слободан Зец, тврди тужилаштво.
Ђукић је, такође, оптужен и за то да је Звицеру омогућио да дође до докумената. Ђукић је негирао оптужбе.
Тужилаштво тврди да је увидом у полицијски систем утврдило да се Зец одселио у Аустралију још 1998. године, те да његов отисак прста, потпис и фотографија нису у полицијској бази и зато је било погодно искористити његове податке.
Након истраге тужиоца у Сјевереној Македонији, тамошњег Министарства унутрашњих послова и међународних агенција, откривена је шема која укључује продају пасоша у којој је учествовала група од десет запослених у ресору утрашњих послова и једно лице ван система.
Укупно је издато 215 пасоша за 214 страних држављана и једног држављанина под лажним именом.
Неке од македонских пасоша добили су црногорски држављанин Јован-Јовица Вукотић, осумњичени вођа „шкаљараца“, затим турски држављанин Седат Пекер, албански Флорјан Мусај, као и Валид Иса Хмаис, јордански дрзављанин са јаким везама у подземљу. Такав пасош је добио и црногорски држављанин Стефан Ђукић.
Према медијским извјештајима, један од осумњичених вођа „кавчана“ Слободан Кашћелан приликом хапшења у Прагу 2018. године код себе је имао два пасоша – француски и косовски. У обје путне исправе стајало је исто име, Слободан Перић. Француски пасош је био фалсификован док је други био регуларан.
Чак је и оптужени пљеваљски нарко-бос Дарко Шарић са личном картом на име Томислава Саватовића (украдени идентитет) у хрватском конзулату у БиХ у Тузли затражио и добио пасош. На основу ових докумената Шарић је добио легалну путну исправу, мада на нелегалан начин. Ипак, за ово кривично дјело никада није одговарао, јер је у међувремену наступила застара.
Уз то су и Алан Кожар и Дамир Хаџић који су убијени 2020.године испред виле на Крфу путовали с лажним пасошима који су се водили на словеначка имена.
И Филип Кораћ, представљан као црногорски држављанин и повезиван са „шкаљарцима“, осуђен је у јуну пред судом у Загребу због фалсиковања хрватског пасоша.
По оцјени црногорске полиције, појавни облици тешког и организованог криминала у континуитету представљају кључни безбједносни ризик који је све више скопчан са елементима чврсте регионалне повезаности и веома брзе прилагодљивости на промјене друштвено-економских, технолошких и правних оквира.
Извор: Портал РТЦГ