Времена када су се у “ћорим кутијама” бирали црквени великодостојници у СПЦ-у су прошла и тога су сви свјесни осим наследника комунистичких апартчика који ових дана као вјерски аналитичари и прогнозери типују на “независним” медијима и друштвеним мрежема ко би могао бити наследник блаженопочившег Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.
Другосрбијанци из Београда и другофамилијаши из Подгорице, по добром-старом УДБА-ином рецепту, здруженим снагама се утркују у прогнозма, баве се спекулацијама, међуљудским односима епископа унутар СПЦ и подметањима, а све у циљу наношења штете СПЦ-у и унижавању њеног угледа у народу.
Комунистички наследници којима је појам Бога стран и непознат, као вјерски аналитичари сервирају на самопрокламованим независним медијима у Србији и Црној Гору своје експертизе и виђење ситуације унутар СПЦ, подстичући раздор у најстаријој институцији српског народа која и данас, и поред свих подмуклих удара, ужива непољуљани углед у народу.
Бестидници никако да схвате да се избори патријарха, митрополита, епископа не врше на исти начин као одабир играча на Фантазију, и да су у тим свечаним тренуцима излишне квоте, прогнозе, статистике, форма, повреде итд.
Последњу ријеч приликом бирања црквених великодостојника има Синод на Сабору, а не неки (не)формални центри моћи. Изузетак је био период комунистичког самоуправљања, мада је и тада СПЦ успјела да одржи привид неке независности од апартчика који су контролисали живот и смрт у СФРЈ-у.
Црква најбоље зна ко треба да постане митрополит црногорско-приморски, као што је знала 1990. године када је за наследника трона Светог Петра Цетињског изабрала тадашњег епископа банатског Амфилохија Радовића.
Зна се ко бира и ко може да буде биран. Ко год буде изабран за митрополита црногорско-приморског биће достојан будућег позива, а остали су недостојни да се баве стварима које не разумију и које им не припадају.
На крају крајева, биће како Бог заповиједи!
БОРБА