Посланик Демократског фронта Радош Зечевић у свом саопштењу истакао је да које год се политичке партије дохватио концепт ,,Вијести" уништио ју је брзином свјетлости.



Он наводи да је задатак ,,Вијести" послије избора био да, послије пада бившег режима не дозволе улазак аутентичних представника Срба у Владу, а да тамо масовно уђу представници концерна за кога нико није гласао. Он додаје како типовањем Демократа, да преко њих униште ДФ, са крајњим циљем да се број Срба сведе на једноцифрен број, у коначном вратиће се као бумеранг.



Преварене и злоупотребљене Демократе, потпомогнуте колумнистима ,,Вијести”, ових дана покушавају салвом напада на Андрију Мандића да ухвате даха послије фијаска и срамоте које су доживјеле.



Покушај да се преко ноћи гласачко тијело, првенствено ДФ-а, убиједи да је политика Демократа или УРЕ она која српском бирачком тијелу гарантује да више неће бити маргинализовани и третирани као грађани другог реда, као под бившим режимом, била је велика заблуда.





Њихова космичка удаљеност од бирача који подржавају ДФ се видјела већ на првом кораку приликом доношења Резолуције о геноциду у Сребреници и смјене министра Лепосавића, а блискост са ДПС-ом и сателитима приликом притискања истих тастера гласањем на поменуте тачке дневног реда.



Узалуд подршка концерна ,,Вијести", али ствари су се низале као на траци, морале су Демократе више пута признати Косово, писати Резолуцију о геноциду у Сребреници, на дневном нивоу оптуживати Србију и Републику Српску… Морали су, јер се од њих то тражило. Нијесу издржали и зато оволика нервоза ових дана. Функционери Демократа сваки свој наступ започињу правдањем, неоснованим оптужбама и замјеном теза.



Није Андрија Мандић случајно одабран као главна мета њиховог напада. Он је дугогодишњи симбол борбе и отпора српског народа у Црној Гори. Истовремено је, са колегама из ДФ, један од најзаслужнијих за побједу од 30. августа. И стварно је он био највећи проблем режиму Мила Ђукановића, али и онима другима који су донедавно служили том режиму, а онда промијенили страну. Такође, и политичкој послузи амбасада који се лажно представљају и као политичари.



Андрија Мандић се са поносом увијек изјашњавао као Србин и припадник СПЦ, дијелећи добро и зло са својим народом. Никад није шарао, ни варао, но држао ријеч и зато га српски народ у Црној Гори подржава и прати свих ових година. Одбио је више пута улазак у Владу Мила Ђукановића јер је знао како су ранији политички представници српског народа предвођени Новаком Килибардом продали сав тај народ за станове, ситне поклоне и привилегије.



Јасно је било да Мило Ђукановић не тражи партнере у политици, него углавном купује послушнике. Због непристајања да крене путем српских издајника из Килибардине странке, платио је огромну цијену, био прогањан до границе неподношљивости од стране бившег режима, више пута хапшен, суђен и првостепено у лажном суђењу за измишљени државни удар осуђен на 5 година затворске казне.



На изборима од 16. октобра 2016. године, Андрија је носио листу ДФ која је и поред лажног државног удара, који је био директно уперен против нас, освојила дупло више од листе Демократа коју је предводио Алекса Бечић, тадашња велика млада нада западних амбасада. Није помогло Демократама то што су добили велику медијску и другу подршку са те стране, ни што су се снажно дистанцирали од политике и програма СНП-а којем су припадали и који им је до тада био, не само партија чији су чланови, већ стил и начин живота који су живјели.



То што је Андрија Мандић на задњим изборима, на молбу Цркве, препустио прво мјесто Здравку Кривокапићу, највише говори о његовој величини, а не слабости. То не би урадио нико од Андријиних политичких конкурената, а посебно не неко од ових који га данас нападају. Видимо каква је мука спопала предсједника Владе и предсједника Парламента, који после Резолуције о Сребреници и смјене министра Лепосавића више немају подршку преко 14 посланика за функције које покривају.



Кад им неко предложи да би решење за излазак из политичке кризе, коју су сами изазвали, представљао избор нове Владе и избор новог предсједника Скупштине у оквиру постојеће парламентарне већине, тада вриска и јауци који се чују из Владе и Скупштине небо проламају. Њима је незамисливо одрећи се фотеље за било какав виши интерес.



За почетак би било добро да покажу мало стида и упуте јавно извињење ДФ-у и Андрији Мандићу.