Међу испитаницима, 57 одсто њих нема никаква или нема стална питања, а 43 одсто има мјесечна примања мања од 200 еура, на нивоу свих чланова породице.





Само у Подгорици, више од 400 лица ромске и египћанске популације, већина са територије Косова, нема регулисан правни статус. Међу њима је 198 одраслих и 216 дјеце. То је данас саопштено на конференцији "Апартидија Рома у вријеме ковида-19", чији је организатор невладина организација "Корачајте са нама - Пхрен аменца".



Foto: Damira Kalač
фото: вијести


Извршни директор те НВО Елвис Бериша казао је дјеца правни статус насљеђују од родитеља и да ако он не буде ријешен, та дјеца ће се у Црној Гори школовати, склапати бракове… а да ће то у будућности значи да ће бити и нових случајева.



Elvis Beriša - YouTube
Елвис Бериша


НВО "Корачајте са нама - Пхирен аменца" и Институт за апартидију и инклузију, кроз пројекат "Научи моје име" мапирали су правни статус чланова ромске заједнице на територији главног града, гдје је, како су казали, ромска заједница у Црној Гори и најбројнија.



Подсјетили су да је 1999. године више од 100 хиљада Рома, Египћана и Ашкалија са Косова пребјегло у сусједне државе или у даље дјелове Европе.



"Процјењује се да је резултат цијепања Југославије преко 30.000 Рома без држављанства", наводе у студији случаја која је представљена данас. Истраживање је обухватило 454 породице, од којих тридесет одсто, како су казали, током епидемије коронавируса није добило никакву пооћ од државе.



Међу испитаницима, 57 одсто њих нема никаква или нема стална питања, а 43 одсто има мјесечна примања мања од 200 еура, на нивоу свих чланова породице.



Министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић је казао да је статус 99 одсто расељених и интерно расељених лица ријешен, а да проблем постоји у случајевима гдје лице нема ниједан документ на основу којег може да се идентификује, што је, како је рекао, у неким ситуацијама неопхдно.



SERGEJ SEKULOVIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR I ADVOKAT: Dio društva je još u  stanju šoka – Monitor


Из канцеларије УНХЦР казали су да је план да кроз канцеларију у Приштини и сарадњу државних органа Црне Горе и Косова, појачају конзулат, како би својим грађанима који живе у Црној Гори могли да пружају пуне конзуларне услуге.



извор: Вијести