"Кад су се градиле наше цркве и манастири, сви смо били једно, сви смо били исто." Тако је говорио познати књижевник родом из Бијелог Поља, Миодраг Булатовић, на једном скупу испред цркве светог Петра и Павла у поменутом граду





Онда су долазила времена гора од горих, па смо од јединственог народа подељени у више вера, од једног српског језика, добили смо више различитих "језика" који нису устројавани по лингвистичким правилима, већ је била довољна територијална или верска одредница да неко прогласи језик.



А како је некада било…



У “Земљопису књажевине Црне Горе“ за ученике трећег разреда, издатом 1899. године пише следеће:



“Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности.“



Нормално, овај Земљопис је штампан ћирилицом, јер је само то писмо било у употреби у тадашњој Црној Гори. И јер је сва прошлост Црне Горе прије тога исписана искључиво ћирилицом.



Откуд ћирилица у Али пашиној џамији…





У центру сарајева у дворишту Али пашине џамије налазе се два споменика исписана ћирилицом двојици муслимана, који су радили на историјском уједињењу Срба православне и исламске вероисповести.



А ко су били Авдо Сумбул и Бехџет Мутевелић, челни људи Муслиманског просветног културног друштва Гајрет из Мостара, на чијем су споменику и маузолеју исписана ћирилица и арапска слова, у дворишту Али пашине џамије у центру Сарајева, послушајте у следећем видеу: