Тврди да је циљ нове власти принијети Црну Гору на жртвеник великосрпског национализма "јер идеја о великој Србији шешељевски живи и код његових ученика, звецкајући поново оружјем као деведесетих"
Веселин Вељовић, бивши директор УП, сада савјетник предсједника Мила Ђукановића и „предавач на предметима Националне и Међународне безбједности“, у тексту „Тробојка на Цетињу“ који је објавила „Побједа“ истакао је да никада „као сада није потребно јединство да се Црна Гора од бахатих насртаја сачува и заштити“.
Нову власт, каже овај „луцидни“ колумниста, карактеришу некомпетентност, неодговорност и антицрногорско дјеловање, и не смета им деградација и понижење властите државе.
„На сцени је најгори облик српског национализма и радикализма. Влада шири страх, мржњу и освету, побуђује нестанак грађанске државе и доминацију црквено-теократске државе.“, тврди Вељовић.
Дотакао се, овлаш, и 90-их, говорећи о „балван револуцији“. Кад се већ вратио скоро 30 година у прошлост, било би лијепо да објасни пасионираним читаоцима његових текстова из редова млађе популације и зашто је сматрао да муслиманима у Црној Гори уши представљају чист терет па је, према релевантним и забиљеженим свједочењима, имао јасну намјеру да их „ослободи“ тога „баласта“.
Али, ништа од тога. Са балвана је, преко „шаторског насеља“ (не помињући разуларено полицијско насиље над „становницима“ истог) прешао на критику “тробојка револуције“, констатујући да су „незнавени аутори осликавали тробојке гдје год су стигли, испољавајући примитивизам и вулгарни национализам“.
У средишњи дио текста (у коме и нема ништа нарочито занимљиво, уколико искључимо „вриштеће“ незнање и нескривену србофобију човјека који је донедавно био задужен за безбједбност – и Срба), уводи нас сљедећом мишљу:
„Да машта тог полусвијета нема граница и да је само људска глупост безгранична показује такозвана “церада револуција”. Отужно изгледају и опскурно висеће цераде на зградама многих црногорских градова, билбордима поред црногорских саобраћајница величајући сјеме раздора и разградње свега црногорског за рачун туђих држава и туђих интереса. Најновији поступак постављања тробојке на капије Цетињског и Црногорског манастира нема само формално већ суштинско значење, манастир је српски – дакле наш.“.
Поштедјећемо вас Вељовићевих литерарних медитација о историји Црне Горе и Цркве, епидамији коронавируса, те хибридном режиму исл. Ипак, у гомили празних флоскула издвојила се кованица – „приземно патосни национализам“, као изванредан доказ ауторовог осебујног стила и „дубоког промишљања“ актуелног друштвено-политичког тренутка. А, ево и како размишља о политичким неистомишљеницима:
„Демократски фронт је пјешадија државника туђих држава и са поносом стоји испод њихових барјака. То се у поносној Црној Гори увијек звало издаја.“.
Каже да је се припрема нова 1918, јадикује због незнавености Запада који то не примјећује, тврди да је циљ принијети Црну Гору на жртвеник великосрпског национализма „јер идеја о великој Србији “шешељевски” живи и код његових ученика, звецкајући поново оружјем као деведесетих“. На самом крају присјетио се Његошевих стихова: “Племе моје сном мртвијем спава“, док, како каже, српска црква остварује своје циљеве преко теократске владе српске цркве у Црној Гори не схаватајући да је предстојећи попис становништва питање од највећег националног интереса за Србију и српску власт.
„Морате бити свјесни да ћете једног дана отићи и да све што сте радили неће бити заборављено као што није ни срамна и издајничка 1918.“, запријетио је Вељовић.
IN4S
Komentari (1)