ПРЕБИЛОВЦИ - СРПСКА ГЕОГРАФИЈА БОЛА
Јуче се навршило 30 година од освештања темеља Храма у Пребиловцима и крипте и полагања српских мученичких костију из дванаест јама и три велика стратишта у мермерну гробницу.
Само у једном налету хрватских усташа, августа 1941. свирепо је уморено 560 Пребиловчана, од којих је било 237 дјеце узраста до 14 година и 233 дјевојке. Рано ујутру 4. августа 1941. године преко хиљаду усташа напало је село из три правца. Усташе су по уласку у село почеле претресати куће, прикупљати становништво, силовати жене и пљачкати ствари. Становници центра села су били довезени код зграде основне школе. Усташке оргије су трајале неколико часова. Једина особа која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. По њеним ријечима, усташе су вадиле из колијевки бебе и разбијале дјечије главе о зид школе пред очима њихових мајки. Између 6. и 11. августа, убијено је 826 од укупно 994 пребиловачких Срба, поглавито жена, дјеце и стараца. Преко 500 страдалника је живо бачено у јаму Голубинку коју су комунисти забетонирали 1962.године.
Кости сакупљене из стравичних јама, забетонираних у доба комунистичког режима, скривене од јавности чијем је ,,братству и јединству'' јединствена и стравична пребиловачка истина сметала, похрањене су 4.августа 1991. у мермерну гробницу. Крипту и темеље будућег Спомен-храма, посвећеног Сабору српских светитеља, освештао је патријарх српски Павле. Потом је Његова Светост, на темељима започетог храма, служио Свету архијерејску литургију, а онда држао опијело, на које су мученици пребиловачки чекали пола стољећа.
У бесједи, Његова светост је нагласио: ,,Пред Богом Живим, онај ко је човјек, увијек је жив; а нечовјек, пред Њим је мртав и док гази по овом свијету. Не дај, Боже, да ми или потомци наши не одржимо име српско и православно онако како ваља и требује. Никада се не бојати ничега и никога, сем Бога. ''
Међутим, мира за мошти пребиловачких мученика није било.
У јуну 1992. хрватске и муслиманске снаге су спалиле Пребиловце, минирале недовршени храм и оскнавиле мученичке кости пребиловачких страдалника. Експлозија је била тако снажна да су се кости и зуби утиснули у темеље цркве. На мјесту гдје се налазила Спомен-црква, Хрвати су направили дивљу депонију.
Обнова живота у Пребиловцима почела је изградњом Храма Христовог Васкрсења и оживљавањем сјећања на најстрадалније српско село. Обнављањем живота у Пребиловцима обнавља се цијела Херцеговина, јер се тамо, крај ,,робиње Неретве", на великим извориштима нашег духовног живота, на мјестима страдања и највеће националне трагедије, српски дух поново рађа, у сјају тако удаљеног источног сунца, које ће опет, као и стољећима раније, доносити нову зору слободе вјерном српском народу.
У Пребиловцима је синоћ, предавањем протопрезвитера Гојка Перовића, почела прослава Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких Мученика и обиљежавање 80 година од њиховог страдања.
Као вјечита опомена, на споменику прве пребиловачке жртве, кнеза Огњена Ждракановића стоје стихови:
,,Не, не верујте тишини што се уместо нас јавља
У беле тврђаве мермера закључајте нам добро кости,
могле би мртве усташе да нам се напију здравља,
не, не верујте тишини што се уместо нас јавља. ''
Нека је вјечна слава Светим Пребиловачким и Доњохерцеговачким мученицима.
Ми знамо ко смо
